Borba protiv korupcije u zdravstvu

Zdravstvo je u mnogim istraživanjima (npr. CESID-a, UNDP-a, Agencije za borbu protiv korupcije) ocenjeno kao sistem sa izuzetno visokim rizikom za korupciju. Stranke su u kampanji 2014. godine posvetile manje pažnje ovoj temi, dok su se više okretale profesionalizaciji i reformi zdravstvenog sistema. Za godinu i po dana prošle vlade nisu usvojeni ni Zakon o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, koji bi trebalo da reši liste čekanja, a izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti nisu se pokazale efikasnim mehanizmom antikoruptivne strategije. Prethodna vlada je u ovoj oblasti zbog toga ocenjena kao neuspešna.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

Mart 2014: SNS je u kampanji isticao da treba ukinuti monopol velikih zdravstvenih centara i omogućiti svima da uče i rade sa najboljima. Kao prioritete najveća stranka u Srbiji je istakla: obuku kadra, otvaranje i opremanje eksplantacionih regionalnih centara.

– Funkcioner SNS-a Dragan Vukanić izjavio je da su „potrebne reforme na svim nivoima, profesionalizacija i uvođenje sistema subordinacije”.  Kako je rekao, potrebno je zaposlene stimulisati jer rade težak i odgovoran posao, ali istovremeno i tražiti odgovornosti sankcionisati nemar, aljkavost i nerad. Na kraju navedenog obraćanja u kampanji, rekao je da „lekari moraju da budu plaćeni pravično i po doprinosu koji daju zdravstvenom sistemu, a ne kao sada nejednakim pristupom i različitim aršinima”.

Oktobar 2015: Mario Spasić je, koordinator Radnog tela za suzbijanje korupcije u zdravstvu, saopštio je da tom telu za sada stiglo 40 prijava pacijenata koji su se žalili na skoro sve oblasti zdravstva i dodaje kako je moguće da je u ovoj oblasti bilo i više korupcije.

Septembar 2015: Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je formiralo Radno telo za borbu protiv korupcije u sistemu zdravstva. Predsednik Radnog tela je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a glavni koordinator je generalni direktor Saveta za monitoring ljudskih prava i borbu protiv korupcije – Transparentnost Mario Spasić.

April 2015: Pripadnici MUP-a uhapsili su, i po nalogu zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu, odredili zadržavanje u trajanju do 48 časova lekaru KBC “Dragiša Mišović” zbog postojanja osnova sumnje da je u više navrata zahtevao i na kraju primio od oštećenog novac u iznosu od 500 evra kako bi mu zakazao operaciju.

Decembar 2014: Vojnobezbednosna agencija saopštila je danas da su uhapšena dva lekara iz Vojnomedicinske akademije i dva civila iz privrednih društava koja se bave izradom i prodajom ortopedskih pomagala, pod sumnjom da su izvršili više krivičnih dela primanja i davanja mita i zloupotrebe službenog položaja.

 Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da ozbiljan vid borbe protiv korupcije u zdravstvu predstavlja stroža kontrola javnih nabavki i dodao je da je samo na tom polju protekle godine ostvarena ušteda od više stotina hiljada evra.

Novembar 2014: List Blic podseća da je prema Krivičnom zakoniku davanje poklona lekaru, pa čak i bombonjere ili viskija, krivično delo zbog koga se ide u zatvor.

Jul 2014:  SMS servis za prijavu korupcije u zdravstvu je, za prvih godinu dana rada, primio oko 1000 poruka. Najviše prijava imaju Beograd, Čačak, Novi Sad, Novi Pazar i Niš.

Jun 2014: Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, apelovao je na sve lekare da ne smeju da ucenjuju pacijente i najavio da će najstrože biti kažnjen svako ko od pacijenta zatraži mito, odnosno novac ili drugu uslugu kako bi bio povlašćen u lečenju.

– U zdravstvenim ustanovama u Srbiji godinama su liste čekanja duže nego što bi trebalo, što otvara prostor korupciji. Kako je ocenjeno u istraživanjima, to u velikoj meri otvara prostor koruptivnim radnjama.

April 2014:  Dr Velimir Vlašić, ortoped iz KBC „Bežanijska kosa“, zbog sumnje da je primio 400 evra mita. Navodno, doktor je tražio novac od sina pacijentkinje koju je operisao.

Mart 2014: Godišnji izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije pokazao da su se građani često žalili na korupciju u zdravstvu, koje sledi odmah iza žalbi na rad organa uprave, pravosuđa i nepravilnosti u postupku privatizacije.

April 2015: Draško Karađinović  iz udruženja “Lekari protiv korupcije” ocenjuje da zdravstvo prednjači u primanju mita i da cenovnik zavisi od urgencije, pa su cene pregleda u domu zdravlja simbolične u odnosu na one zahvate od kojih vam zavisi život.

Mart 2015: Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost ocenio je da je Republički fond za zdravstveno osiguranje loše organizovaocentralizovanu nabavku lekova sa A i A1 liste vrednu blizu 10 milijardi dinara i naveo da je postupak bio netransparentan.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov ukazala je da centralne nabavke lekova i medicinskih sredstava koje sprovodi RFZO mogu biti žarište problema u snabdevanju, generatori nestašica, ali i izvor korupcije i istakla da je najefikasniji put za sprečavanje korupcije i suzbijanje sivog tržišta lekova uvođenje jedinstvene cene lekova u privatnim i državnim apotekama.

Decembar 2014: Govoreći o “katastrofalnom stanju u srpskom zdravstvu”, direktor Kliničkog centra Srbije profesor dr Miljko Ristić ocenio je da pacijent koji nema vezu osuđen je da čeka duže na preglede i medicinsku pomoć nego što je to predviđeno po proceduri.

Decembar 2014: Novosadski radio 021 saznaje da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu utvrdilo da nema osnova za gonjenje za trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine uprkos dokazima da se strani državljani stavljaju na takozvanu “komercijalnu listu čekanja” i plaćaju lekarima od 3.000 do 6.000 evra da se zrače umesto redovno planiranih pacijenata.

Novembar 2014: Draško Karađinović  iz udruženja “Lekari protiv korupcije” smatra da korupcija u zdravstvu dolazi do izražaja mnogo više nego u drugim segmentima društva, jer su sistemski zakoni iz ove oblsti takvi da omogućuvaju, čak i legalizuju određene vidove korupcije poput Zakonu o zdravstvenoj zaštiti imate da državni lekar istovremeno radi privatno.

On dodaje da, osim kada lekar traži novac za svoj rad od pacijenta, u zdravstvu postoji i visoka korupcija koju građani ne vide tako jasno i koja se dešava na nivou menadžmenta zdravstvenih ustanova, ministarstva zdravlja, Fonda za zdravstveno osiguranje.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije postalo je punopravni član Evropske mreže za borbu protiv korupcije i prevare u zdravstvu, partnerske organizacije Evropske komisije.

Oktobar 2014: Upućivanje pacijenata u privatnu praksu potiče od toga što je u zdravstvenim radnicima sadašnjim zakonskim rešenjima omogućeno i dozvoljeno da u isto vreme rade i u javnom i u privatnom sektoru što Agenciji za borbu protiv korupcije ocenjuje kao primer “legalnog sukoba interesa”.

Oktobar 2014: Lekari u privatnom sektoru zainteresovani su da se uključe u javno zdravstvo Srbije i traže izjednačavanje privatnih sa državnim bolnicama, što bi kažu, pacijentima donelo mogućnost da biraju kome će poveriti brigu o svom zdravlju, ali i sprečilo praksu i to da pojedini lekari pacijentima u javnom zdravstvu daju vizitkarte za privatnu kliniku .

Septembar 2014: Portal Srbija danas ocenjuje da je zdravstvo jedna od najkorumpiranijih grana u Srbiji za koje su karakteristične sumnjive javne nabavke, primanja poklona i mita, tesne sprege sa farmaceutskom industrijom gde pacijentima preporučuju preskupe zamene lekova koji ne idu na recept, oštećujući RFZO, a time i državni budžet i samoinicijativno pacijenata upućivanje na privatne klinike.

Jul 2014: Predrag Stojičić, lider inicijative „Glasno za zdravstvo”, je izjavio da je korupcija zastupljena u celoj Srbiji i istakao da građani moraju biti hrabriji i istrajniji u toj borbi.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*