Borba protiv sive ekonomije

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji i njeno učešće u BDP iznosi 32 odsto, a cilj Vlade je da se siva ekonomija svede na nivo uređenih zemalja Evropske unije. Ovaj dugotrajan proces zavisiće pre svega od izgradnje institucija i njihove efikasnosti. U svom ekspozeu premijer Vučić najavljuje akcioni plan u borbi protiv sive ekonomije koji podrazumeva promenu zakonskih i podzakonskih akata, veći broj inspekcijskih akcija, sređivanje registara i baza podataka, promene u internoj organizaciji administracije i sl.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

April 2015. U svom ekspozeu Aleksandar Vučić naveo je da je svođenje sive ekonomije na nivo uređenih zemalja Evropske unije dugotrajan je proces koji zavisi pre svega od izgradnje institucionalnog i organizacionog okvir za njeno sistemsko suzbijanje za šta je u proseku potrebno tri do četiri godine. Naveo je da je u kratkom roku moguće sprovesti niz akcija u “agresivnoj borbi protiv sive ekonomije” kako bi se smanjila ova pojavu u pojedinim oblastima koje su fiskalno najizdašnije. Kao konkretne akcije do kraja godine podrazumevaju naveo je promenu propisa, zakonskih i podzakonskih akata i pooštravanje kaznene politike kao i usvajanje novog zakona o inspekcijskom nadzoru.

Februar – mart 2014.  SNS je tokom kampanje obećao da će „svaka kompanija koja ima tri ili četiri zaposlena, ako zaposli još jednog – za njega će platiti 30 odsto obaveza, dok će država ostalih 70 odsto kako bi imali socijalno i penziono osiguranje. Na deset zaposlenih radnika odnos je sedam prema tri.”

– Kako je rečeno na jednom predizbornom skupu SNS-a u Vranju, „država plaća za sedam, a preduzetnici za tri. To vam dođe jeftinije nego da vam svi rade na crno, a imate motivisanog i stimulisanog radnika.”

Decembar 2015. Predstavljen Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, prvi strateški dokument koji predviđa četiri grupe sveobuhvatnih mera za rešavanje jednog od gorućih problema domaće ekonomije. Cilj Nacionalnog programa jeste smanjenje obima sive ekonomije sa 30,1 na 26,7% BDP-a odnosno za oko milijardu evra do 2020.

Novembar 2015. Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević izjavio je da su predložene četiri grupe mera koje bi trebalo da smanje poslovanje u sivoj zoni, a da je jedna od mera povezivanje inspekcijskih organa sa ostalim učesnicima koji su bitni za efikasniju državu.

Avgust 2015. Poreska uprava Srbije na sve načine pokušava da poboljša naplatu poreza, pa čak i građane poziva da joj budu od pomoći.

Inspekcija rada dobila ovlašćenja i krenula u kontrolu neregistrovanih firmi. Do sada se u kontrolu nije moglo u dvorišta, privatne stanove i kuće.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Jul 2015. Poreska uprava Srbije pozvala je građane koji primete nepravilnosti u radu poreskih obveznika da to i prijave na portalu “Poreski alarm”.

 Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru nad neregistrovanim subjektima, kao i poslodavcima kod kojih radnici rade “na crno” počinje od danas.

April 2015: Poslanici Narodne skupštine usvojili su Zakon o inspekcijskom nadzoru koji će, prema najavama iz Vlade Srbije, suštinski promeniti rad svih inspekcijskih službi i smanjiti prostor za korupciju i sivu ekonomiju.

Tekst Zakona možete pogledati ovde.

Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički izjavila je pred poslanicima Narodne skupštine da će usvajanje predloženog zakona o inspekcijskom nadzoru radikalno smanjiti prostor za korupciju i sivu ekonomiju, bitno rasteretiti troškove privrede i suštinski promeniti način na koji rade sve inspekcijske službe u Srbiji.

Mart 2015. Privredna komora Beograda saopštila je da je poreska policija je u proteklih 14 meseci podnela 1.500 krivičnih prijava za 10 milijardi dinara utajenog poreza.

 Pred početak skupštinske rasprave o Predlogu zakona o inspekcijskom nadzoru USAID je saopštio da Srbija ima 36 republičkih inspekcija u 12 ministarstava, a samo pet najučestalijih inspekcija košta privredu 2,5 miliona evra godišnje.

 U zgradi Vlade Srbije održan je sastanak Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije na kojem se razgovaralo o finalizaciji nacrta nacionalnog programa za smanjivanje obima nelegalnog poslovanja na kom je istaknuto da bi Koordinaciono telo Vlade trebalo da bude prelazno rešenje do formiranja koordinacione komisije predviđene Predlogom zakona o inspekcijskom nadzoru kao stalnog tela koje će nadgledati koordinaciju inspekcija. Najavljeno je i da će u poslednjoj nedelji marta biti održan završni sastanak na kojem bi trebalo da bude usvojena konačna verzija nacionalnog programa.

 Na drugoj sednici Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije razmatrani su predlozi za unapređenje mera za suzbijanje sive ekonomije i komentari na Nacrt Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koji je pripremila Stručna grupa čijim radom koordinira NALED zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja, u čijem sastavu je Inspekcija rada, iznelo je podatke da u ugostiteljskim objektima brze hrane radi veliki broj osoba s kojima poslodavci nisu zaključili ugovore o radu i nisu ih prijavili na obavezno socijalno osiguranje.

 Potpredsednica Vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički najavila je da će najvažniji doprinos Zakona o inspekcijskom nadzor biti direktno smanjivanje sive ekonomije i privreda najviše tražila da se on donese.

Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da se do kraja godine očekuje donošenje novog zakona o fiskalnim kasama kojima će biti zakonski uređen deo delatnosti koje sada nemaju obavezu izdavanja fiskalnih računa.

Februar 2015. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, krajem 2014. “na crno” je radilo čak 600.000 ljudi, od ukupno 2,4 miliona zaposlenih, što je oko 24 odsto, s tim što se taj povećava pa je broj lica zaposlenih u sivoj zoni povećan za 110.000 od oktobra 2013. pa do kraja 2014.

 Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru kojim se sistematski uređuje metodologija, ovlašćenja i obaveze, koordinacija rada i racionalno korišćenje resursa inspekcija u Srbiji.

Predlog zakona možete pogledati ovde.

U zgradi Vlade Srbije održan je drugi sastanak Stručne grupe za pripremu nacionalnog programa i akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije. Članovi su ovom prilikom upoznati sa rezultatima prvih sastanaka podgrupa koje rade na definisanju tri seta mera.

Potpredsednica Vlade Kori Udovički istakla je da će usvajanje u Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru u Narodnoj skupštini Srbije doneti, pre svega, planiranje i koordinaciju inspekcija, što ćesnažno delovati na nekoliko ključnih aspekata privrednog ambijenta.

Januar 2015. Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rad Bojan Jocić izjavio je da je u drugoj polovini prošle godine, tokom više od 28.000 kontrola inspektora, iz “sive zone” u legalne tokove prevedeno više od 40.000 radnika.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj saopštila je da će Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije, koju predvodi ta organizacija, do kraja marta pripremiti mere koje će predstavljati osnov za usvajanje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. U fokusu predloga koji će biti podneti vladinom Koordinacionom telu za suzbijanje sive ekonomije biće donošenje seta podsticajnih mera za privrednike koji žele da posluju legalno, kao i seta kaznenih mera za privredne subjekte koji budu radili mimo zakona.

U zgradi Vlade Srbije održan je prvi sastanak Stručne grupe koja će pomagati Koordinacionom telu za suzbijanje sive ekonomije u pripremi i realizaciji prvog nacionalnog programa i akcionog plana za smanjivanje obima nelegalnog poslovanja u našoj zemlji. Na sastanku je predstavljen set 12 mera koje je Savez za fer konkurenciju predložio, a Vlada Srbije usvojila kao polazne osnove za izradu programa.

Koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije održalo je konstitutivnu sednicu na kojoj je razmatran radni materijal za polazne osnove za izradu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i dogovoreno je da će Stručna grupa pripremiti polazne osnove početkom februara 2015. godine.

 U Ministarstvu finansija održan je zajednički sastanak predstavnika Stručne grupe i Koordinacionog tela Vlade Srbije za borbu protiv sive ekonomije kome su prisustvovali potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Željko Sertić i predstavnici Izvršne kancelarije NALED-a.

Na sastanku je utvrđeno je da će jedan od prvih zadataka Stručne grupe i Koordinacionog tela biti usvajanje osnovnih načela za razvoj Nacionalnog programa i Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, a na osnovu mera koje su predložili NALED i Savez za fer konkurenciju.

 Ministarka državne uprave i lokalne samouprave i predsednica Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Kori Udovički izjavila je da je krajnji cilj tog vladinog tela da se smanji obim sive ekonomije i najavila je da će u narednijm mesecima biti donet akcioni plan i program za borbu protiv sive ekonomije.

Decembar 2014. Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Koordinacionog telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i Stručne grupa Koordinacionog tela. Zadatak Koordinacionog tela je da koordinira rad organa državne uprave i usmerava njihove aktivnosti na pripremi i implementaciji nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, a za njegovu predsednicu imenovana je Kori Udovički, potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Stručna grupa formirana je sa zadatkom da pripremi i podnese Koordinacionom telu nacrt nacionalnog programa, sa nacrtom akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, a za njenu koordinatorku imenovana je Ana Knežević Bojović, koordinatorka za regulatornu reformu, NALED.

Predmijer Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Saveza za fer konkurenciju pomoć u daljoj primeni Vladinih mera za borbu protiv sive ekonomije. Na sastanku premijera sa predstavncima ovih organizacija predložene su konkretne mere koje će doprineti efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije, poput imenovanja predstavnika Vlade zaduženog za koordinaciju aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije koji će odgovarati direktno premijeru, osnivanje interministarske radne grupe za osmišljavanje i sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i uspostavljanje Sekretarijata za inspekcijski nadzor.

Avgust 2014. Prema saznanjima RTS-a, Srbiju na jesen očekuje usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru kojim je predviđeno formiranje Centralnog koordinacionog tela nad inspekcijama sa ciljem da se povežu nekoordinirane inspekcije, utvrde jasna pravila nadzora, a da privrednici tačno znaju šta mogu da očekuju.

Poreski inspektori će celog leta rigorozno kontrolisati izdavanje fiskalnih računa i prijavu radnika, izjavio je koorgdinator Sektora za kontrolu Poreske uprave Dragan Agatunović, dodajući da se u poslednjih desetak dana pokazalo da svaki treći kontrolisani poslodavac ne izdaje fiskalni račun.

Jul 2014. Predviđanja stručnjaka su da se u sivoj ekonomskoj zoni u Srbiji godišnje obrne oko 11 milijardi evra, što otprilike znači da je učešće sivog poslovanja u ukupnoj ekonomiji oko 30 odsto BDP-a. Taj procenat je i u uređenim zemljama između 10 i 15 odsto BDP-a, tvrde ekonomisti.

– Ministar finansija Lazar Krstić najavio oštru borbu protiv sive ekonomije, kao i prvi korak ka sveobuhvatnoj reformi poreskog sistema.

Jun 2014. Državni sekretar u Ministartsvu finansija Nikola Ćorsović ukazao je na okruglom stolu “Stop sivoj ekonomiji” da Srbija ima najveći obim sive ekonomije u Evropi, šest odsto veći u odnosu na region bi mogla da i da bi smanjenje obima sive ekonomije sa trenutnih 30 odsto BDP-a na nivo od oko 20 do 22 odsto donelo prihode budžetu od 500 do 700 miliona evra.

Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID-u, ukazao je da je siva ekonomija ogledalo stanja poslovnog okruženja.

Premijer Vučić je izjavio da će 400 ljudi iz javne administracije biti prebačeno u Poresku upravu i inspekcije, što će omogućiti jaču kontrolu finansijske discipline i jednake uslove poslovanja u borbi protiv sive ekonomije.

Maj 2014. Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana kojima će privatni poslodavci od 1. jula dobijati poreske olakšice za svakog novozaposlenog radnika u naredne 2 godine, kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim su povećanje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24 na 26 odsto, dok su smanjene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3 na 10,3 odsto.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana možete pogledati ovde.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje možete pogledati ovde.

Ministar finansija Lazar Krstić najavio je da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje privrednici koji zaposle nove radnike ostvarito pravo na poreske olakšice, zbog čega se očekuje smanjenje nezaposlenosti.

 Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da se procenjuje da zbog sive ekonomije država ostaje uskraćena za 1,5 do 2 milijarde evra prihoda godišnje. Ministar Krstić dodao je da nije realno očekivati da se iznos koji se gubi zbog sive ekonomije u potpunosti naplati čak ni u dužem roku, jer ni najrazvijenije zemlje sveta nisu svele sivu ekonomiju na nula odsto, ali da je realan cilj je da se naplati dodatnih 500 do 700 miliona evra u srednjem roku, odnosno da se naplati oko 100 miliona evra već ove godine.

April 2014. U istraživanju NALED-a rezultati pokazuju da 57 odsto građana ne opravdava postojanje sive ekonomije. Kako je ocenjeno u istraživanju, ispitanici su rekli da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača.

 

Decembar 2015.Fondacija “Centar za demokratiju” prezentovala je publikaciju koji će omogućiti efikasnije suzbijanje rada na crno. Tim stručnjaka dao je predlog, u publikaciji “Informacioni sistem za potrebe inspektorata za rad”, mogućeg načina funkcionisanja informacionog sistema za potrebe Inspektorata za rad sa idejom da se prikažu osnovne poslovne, funkcionalne i tehničke celine tog sistema.

Jul 2015. Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun and Bradstreet – DiB) ocenila je u julskom izveštaju da je za Zapadni Balkan ovo najnestabilniji period u 21. veku, i zadržala je Srbiju na rejtingu DB5, kojim se označavaju zemlje s visokim rizikom poslovanja.

April 2015. Tokom rasprave o inspekcijskom nadzoru poslanik Socijaldemokratske partije Janko Veselinović ocenio je Srbija i dalje neće imati mehanizam za otklanjanje koruptivnosti jer osnovni problem nije u tome što nemamo adekvatne zakone, već što se doneti zakoni ne poštuju. Veselinović je rekao da većina građana ne zna ni gde se nalaze inspekcije, ni njihove brojeve telefona, niti nadležnosti 37 inspekcija, koliko ih postoji u Srbiji.

Mart 2015. Prema pisanju Večernjih novosti, u Srbiji gotovo da nema trgovine u kojoj se ne prodaje falsifikovana roba, pri čemu se na vrhu lestvice zaplenjene krivotvorene robe nalaze alkoholna pića sa čak 66 odsto udela.

 U Privrednoj komori Beograda je održana proširena sednica Odbora Udruženja trgovine i usluga na kojoj su razmatrani efekti suzbijanja sive ekonomije u ovom sektoru.

 Članovi Ekonomskog kokusa sun a sastanku održanom Domu Narodne skupštine razmatrali predloge amandmana koje će Ekonomski kokus na inicijativu NALED-a uložiti na Predlog zakonu o inspekcijskom nadzoru.

Februar 2015. Predstavnici Ministarstva trgovine i proizvođači prehrambenih proizvoda saglasili su se na okruglom stolu “Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu” da je siva ekonomija najveća prepreka za legalno poslovanje.

 Na sastanku predstavnika Poreske uprave i Unije poslodavaca Srbije zaključeno je da će borba protiv sive ekonomije, uvođenje finansijske discipline i stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta omogućiti normalan rad svim privrednim subjektima a posebno onima koji redovno izmiruju poreske i druge obaveze prema državi.

Januar 2015. Istraživanje sprovedeno u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koji realizuju NALED i USAID, pokazuje da čak 63% građana ne bi prijavilo poslodavca koji zapošljava na crno, a svaki drugi privrednik ne bi otkrili nelegalnu konkurenciju, kao i da svaki treći ispitanik ne dobije fiskalni račun pri kupovini, a čak 52% nikada ne traži fiskalni.

Novembar 2014. Ministarka džavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički najavila je da će Zakon o inspekcijskom nadzoru biti u parlamentu pre kraja godine zajedno sa svim drugim podzakonskim aktima koji će omogućiti njegovu potpunu primenu.

Oktobar 2014. Povodom rebalansa budžeta Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, primetio je da se u javnosti vrlo često mogu čuti neosnovane ocene kako siva ekonomija može da donese milijardu evra i da je realno na srednji rok očekivati da prihodi od sive ekonomije donesu 300 do 350 miliona evra, ali da je neophodno reformisati Poresku upravu da bi se to i ostvarilo.

Jul 2014. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ocenio je da bi se suzbijanjem sive ekonomije mogli naplatiti dodatni državni prihodi od najviše jedan odsto BDP-a, što je upola manje od procene ministra finansija Lazara Krstića i to nakon preduzimanja sistematskih mera u srednjem roku.

 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj utvrdila je da siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje.

 Urednica magazine Biznis Radojka Nikolić ocenjuje da predložene izmene Zakona o poreskom postupku i adiminstraciji neće doprineti smanjenju sive ekonomije, već da su potrebni jača kaznena politika i oštra kontrola kao i da treba ojačati celu poresku administraciju i zaposliti više ljudi.

Maj 2014. Fiskalni savet ocenio je da predložene izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana kojima se propisuje privremeno oslobađanje poslodavaca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika nisu u skladu sa dobrom poreskom praksom kao i da neće moći da osetnije pomognu rešavanju problema visoke nezaposlenosti.

 Ekonomista Mijat Lakićević ukazuje da je siva ekonomija sistemska i da ona nije nastala zato što se toleriše kriminal nego zato što se ne toleriše normalno poslovanje. On ocenuje da taj problem ne može da reši represija, tj. policija već trajni i stabilno povoljni uslovi poslovanja.

 Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk ocenio je da siva zona čini 30 odsto BDP-a i da, ukoliko bi država uspela da naplati sve privredne aktivnosti u zemlji, ne bismo ni imali deficit, nego suficit od 1,2 do 1,3 milijardi evra i podvukao da samo šverc rezanog duvana godišnje zakine budžet za oko 200 miliona evra.

Januar 2014. Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović ocenio je da je u borbi protiv sive ekonomije ključno da se utaja poreza učini manje isplativom, da se poveća verovatnoća da ćete biti uhvaćeni ukoliko se bavite sivom ekonomijom i unaprediti efikasnost rada Poreske uprave i pooštriti kaznenu politiku.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*