Dostupnost zdravstvene zaštite

U kampanji je ovo bila često pominjana tema kako među vladajućim partijama tako i među opozicijom. SPS je bio najglasniji u tome da osnovnu zdravstvenu zaštitu mora da ima svaki građanin, dok je SNS tiše zastupao istu tezu. Premijer je u ekspozeu rekao da će nova Vlada učiniti sve da „poveća dostupnost kvaliteta javne zdravstvene zaštite”. Najavljeno je da će se to raditi sveobuhvatnom reformom, smanjenjem perioda čekanja među pacijentima, povećanjem efikasnosti javnih sredstava koji odlaze na zdravstvo, kao i ubrzavanjem spore administracije.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

April 2014: Premijer Aleksandar Vučić je u svom ekpozeu podsetio da je zdravstvo već više godina “rangirano kao najgore u Evropi” i najavio da “ova vlada ima za cilj da Srbiju pomeri sa tog mesta u naredne četiri godine”. da “naše zdravstvo državu košta slično kao druge zemlje u regionu, ali je kvalitet usluga mnogo lošiji”. Premijer je zato najavio reformu javnog sektora koja će, između ostalog, dovesti do “dostupnijeg i efikasnijeg zdravstva”.

Premijer je najavio ukidanje dve godine stažiranja za kliničke doktore pre specijalizacije, kako bi mogli počnu sa specijalizacijom odmah i pružaju svoje usluge zajednici, zatim pokretanje projekta “Aktivno zdravstvo” u okviru kog će se obilaziti potencijalni pacijenti kao i formiranje posebnog privatno-javnog fond koji će služiti za lečenje dece u oblastima u kojima Fond zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje finansiranje, kao i za urgentne slučajeve.

Mart 2014: Vučić je tokom obraćanja u Narodnoj Skupštini rekao da je cilj reforme zdravstva povećanje dostupnosti zdravstvene zaštite. Plan je da se to postigne povećanjem efikasnosti postojećih sredstava i drugim sličnim koracima.

Februar – mart 2014: SPS se založio za to da „svi moraju da imaju pravo na korišćenje osnovne zdravstvene zaštite.”

Dragan Marković Palma iz Jedinstvene Srbije (koalicija oko SPS-a) je izjavio da se JS „zalaže za nova radna mesta, za socijalnu pravdu, za borbu protiv bele kuge, da majke i žene koje nigde ne rade, a trudnice su i porodilje, imaju ista prava kao majke koje rade.”

Novembar 2015: Obrazlažući predlog izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti ministar Lončar je kazao da će ona unaprediti kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji i stvoriti uslove za unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost. Ministar Lončar je objasnio da su do sada pripravnički staž od šest meseci obavljali samo doktori medicine, čije su osnovne studije trajale šest godina, a da će to sada biti i za doktore stomatologije, diplomirane farmaceute i biohemičare i medicinske sestre sa visokom stručnom spremom koje su završile fakultet zdravstvene struke.

– Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da kubanski lekari, koji će nadzirati testiranje vakcine koja je terapija za karcinom pluća u Srbiji stižu za 10 do 15 dana.

– U Kliničkom centru Srbije počeo je da radi gama nož, najsavremeniji aparat za lečenje onkoloških bolesnika sa metastazama na mozgu, a prvi pacijent već je primljen na zračenje. Premijer Vučić je u izjavi novinarima posle svečanog otvaranja rekao da nijedna država u regionu, osim Hrvatske, nema gama nož – aparat za najdelikatnije neurohirurške zahvate, te da će u Srbiju dolaziti i pacijenti iz okruženja, a novac iz naše zemlje više neće odlaziti u Tursku, gde su se do sad lečili ti pacijenti. Povodom početka rada Nacionalnog gama centra ministar zdravlja Zlatibor Lončar ocenio je da je država obezbedila sve uslove da naši pacijenti za tretman gama nožem više ne moraju da idu u inostranstvo i apelovao na neurohirurge da za godinu dana budu apsolutni lideri u regionu.

Oktobar 2015: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da su kubanske vakcine koje se koriste kao terapija za karcinom pluća stigle u Srbiju i da testiranja i odabir pacijenata kreću uskoro. Ministar je istakao da će vakcine biti besplatne i na dobrovoljnoj bazi.

– Na skupu održanom povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv psorijaze pukovnik profesor dr Radoš Zečević, načelnik Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije, izjavio je da u Srbiji trenutno ne postoje nikave mogućnosti da se leče ljudi oboleli od ove konžne bolesti i da je to osnovna diskriminacija.

– Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da očekuje da će Radna grupa Ministarstva zdravlja izaći u narednih nekoliko nedelja sa zaključkom o predlogu za legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe.

– Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je zacrtan prioritet da do sredine sledeće godine sve bolnice u Srbiji moraju da budu obnovljene, da izgledaju pristojno i da u njima ne postoji opasnost da se pacijentima nešto desi.  

Septembar 2015: Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar i poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević potpisali su Barselonsku deklaraciju, čime je Srbija pristupila globalnoj inicijativi za efikasniju borbu protiv tuberkuloze, koja godišnje između 1,5 miliona i dva miliona ljudskih života.

– Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će biti potpisan Sporazum o saradanji sa Kubom za vakcinu protiv raka pluća i da će vakcina biti obezbeđena za najmanje 30 pacijenata.

Avgust 2015: I dok pacijenti iz Slovenije, Rusije i Republike Srpske o trošku države mogu da se leče u Atomskoj banji Gornja Trepča, oboleli od multiple skleroze u Srbiji to ne mogu, jer Republički fond za zdravstveno osiguranje godinama odbija saradnju sa ovom banjom.

Jul 2015: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da na računu budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu ima 3.782.003 dinara i 17.341 evro koji je na raspolaganju deci i kazao da je do sada na lečenje u inostranstvo otišlo desetoro dece, a da su tri zahteva odbijena zbog nedostatka dokumentacije.

– Ministar Lončar je izrazio nadu da će akceleratori za zračenje pacijenata obolelih od malignih bolesti u Kamenici biti instalirani do Nove godine i da je u toku nabavka još četiri aparata – dva za Niš, jedan za Kragujevac i jedan za Beograd.

– Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da je moguće da kubanski lek za dijabetično stopalo i vakcina protiv raka pluća budu u Srbiji od septembra meseca, ako se narednih nedelja potpiše međudržavni sporazum sa Kubom.

Jun 2015: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da će, ukoliko sve bude u redu, kubanski lek za karcinom pluća na jesen biti u Srbiji i da uskoro očekuje predlog Međudržavnog sporazuma Srbije i Kube.

Maj 2015: U zdravstvenom kartonu Srbije moglo bi da piše da zdravstvo trenutno boluje od lista čekanja, nedostatka stručnjaka i nedovoljno opreme. U ovom trenutku na neku dijagnostičku proceduru ili operaciju čeka oko 70.000 ljudi. “Vreme čekanja je u ovom momentu za 45 odsto manje, sada je pet meseci a ranije je bilo devet meseci, to se uklapa i sa standardima EU. Mi smo napravili procenu na teritoriji cele Srbije, nedostaje 30 lekara, 45 sestara i tehničara i 35 rendgen tehničara”, kaže docent Milika Ašanin, direktor Urgentnog centra u Beogradu.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je poseta državne delegacije Srbije Kubi prva koja je rezultirala konkretnim dogovorima o korišćenju određenih kubanskih lekova i vakcina u Srbiji i najavio da će biti formirana međuvladina komisija koja će biti zadužena za sprovođenje postignutih dogovora.

Februar 2015: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će reforma primarne zdravstvene zaštite, koju će Ministarstvo zdravlja započeti do kraja 2015. godine, omogućiti pacijentima da biraju gde žele da se leče, smanjenjiti čekanja na pregled i postići bolju iskorišćenost kapaciteta zdravstvenog sistema.

 Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je država za ovu godinu obezbedila više od 300 miliona dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti i podsetio da je toku izrada Nacionalne strategije za retke bolesti.

Mart 2015: Tamara Lukšić-Orlandić, predsednica Nadzornog odbora fonda za lečenje dece u inostranstvu, navela je da je Fond do sada primio 27 zahteva za lečenje dece u inostranstvu i 15 zahteva za utvrđivanje dijagnoze u inostranstvu uz pomoć genetskog ispitivanja u slučajevima gde to nije bilo moguće utvrditi pouzdano u našoj zemlji, kao i da je do sada je sedam zahteva odobreno za lečenje u inostranstvu i 12 za utvrđivanje dijagnoze u stranim klinikama.

Januar 2015: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da bi odlazak kod privatnog lekara uz overenu zdravstvenu knjižicu mogao postati realnost za manje od godinu dana. Ministar je objasnio da je uslov da privatnici počnu da leče o trošku RFZO donošenje odgovarajućih podzakonskih akata, jer zakon već izjednačio privatno i državno zdravstvo.

 U Briselu je predstavljeno istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa za 2014. po kojem se Srbija i dalje nalazi pri dnu evropske lestvice po kvalitetu zdravstvene zaštite, jer je zauzela 33 mesto od ukupno 37 zemalja. Iz Srbije su rangirane samo Bosna i Hercegovina, Rumunija i Crna Gora.

Kako je Srbija ovoga puta dobila 20 bodova više nego prethodnih godina i napravila pomak za jedno mesto u odnosu na 2013, dok je 2012. bila na poslednjem mestu, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u svom saopštenju izrazio očekivanje da će ovakvi rezultati biti podsticaj za još kvalitetniji rad u zdravstvu i zahvalio se svim zaposlenima u zdravstvenom sistem  “koji su doprineli da se ostvare ovakvi rezultati”.

 Poslanici Narodne skupštine usvojili su Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetski uslovljenih anomalija i retkih bolesti, poznatiji kao Zojin zakon, koji će obavezati lekare da, ukoliko ne mogu da uspostave dijagnozu u roku od šest meseci, daju nalog da se uzorak tkiva i krvi pošalje u laboratorije u inostranstvu o trošku države. Za “Zojin zakon” glasalo je 175 poslanika, niko nije bio protiv ni uzdržan a dva poslanika nisu glasala.

 Luka Bojić je prvo dete koje sredstvima nedavno uspostavljenog Fonda za lečenje dece u inostranstvu odlazi u Belgiju gde su mu zakazane dve oftalmološke operacije zbog nemogućnosti hirurškog zbrinjavanja u Srbiji.

Decembar 2014: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će se “Zojin zakon” naći u skupštinskoj proceduri u januaru, a da će svi pacijenti čija bi stanja bila tretirana Zojinim zakonom biti zbrinuti kroz Fond za lečenje dece u inostranstvu dok zakon ne stupi na snagu.

Novembar 2014: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će građani uskoro moći da izaberu privatnog lekara opšte prakse, pedijatra i ginekologa o trošku zdravstvenog osiguranja.

 Fond za lečenje dece u inostranstvu počeo je sa radom. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je prvi milion evra za njegov rad obezbedila Vlada Srbije, ali da ubuduće svi pojedinci i firme mogu uplaćivati sredstva.

Oktobar 2014: Dijagnostika za retke genetske bolesti, koja ne može da se uradi u Srbiji, moći će da se obavlja u inostranstvu, i to na teret RFZO.

 Predlog Zojinog zakona u sredu je ponovo povučen sa dnevnog reda parlamenta.

Nakon burne reakcije javnosti zbog skidanja Predloga zakona sa dnevnog reda parlamenta, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je na sastanku sa predstavnicima Parlamenta i roditeljima dece koja boluju od retkih bolesti, rekao da će se poslanici o tome izjašnjavati u novembru.

Avgust 2014: Vlada Republike Srbije donela je Odluku o otvaranju Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.

 Javno-privatni Fond za lečenje teško bolesne dece biće osnovan za mesec dana, izjavio je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da će do kraja ove i početkom sledeće godine u zdravstvu biti zaposleno još oko 500 ljudi, uglavnom lekara.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je početak zakonske procedura za osnivanje javno-privatnog fonda za lečenje dece obolele od teških bolesti i da će najverovatnije već u septembru taj fond početi sa radom.

Jul 2014: Rezultati Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije za 2013. koje se sprovelo Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da zdravstvenu zaštitu nije ostvarilo 18,2 odsto građana, i to najčešće iz finansijskih razloga njih 24,5 odsto.

Rezultate istraživanja možete pogledati ovde.

 U Srbiji se u poslednjih sedam godina povećao broj gojaznih među odraslima i decom, najčešće oboljenje je i dalje hipertenzija, a porastao je i broj građana koji puše i konzumiraju alkohol, pokazalo je najnovije istraživanje stanja zdravlja stanovništva. U 2013. usluge zdravstvene zaštite nije dobilo 18,2% stanovnika, iako im je bila potrebna, za šta su oni, kao razloge, u najvećem procentu naveli finansijske mogućnosti i dugo čekanje na pregled.   

 Direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica” Zoran Baščarević izjavio je da je cilj da se čekanje na ugradnju veštačkog kuka ili kolena, koje kod nas u proseku traje tri do četiri godine, skrati na maksimalno godinu dana.

April 2014: U Srbiji se više od 60.000 pacijenata nalazi na raznim listama čekanja, u 44 bolnice, dok se operacije zakazuju i za 2023. godinu. Neki od pacijenata provode i po desetak godina čekajući na operacije.

April 2015: Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije, navodi da privatnu praksu koristi 40 odsto pacijenata, a da bi taj procenat išao i do 80 odsto ukoliko bi građani samo sa knjižicom mogli da koriste privatne klinike.

Akademik Vladimir Kanjuh smatra da privatnu lekarsku praksu treba uključiti u zdravstveni sistem, jer su to uradile sve zemlje sveta i da će ko god to da uspe zadužiti “ovaj narod jednim dobrim sistemom zdravstvene zaštite”.

Mart 2015: Upravnica Centra za pravna istraživanja i jedna od autorki “Zojinog zakona” Hajrija Mujović Zornić ukazala je da će donošenje podzakonskih akata doprineti boljem razumevanju i primeni ovog zakona kao i rešavanju nedoumica koje su nastale usvajanjem određenih amandmana.

 Televizija N1 je u svom prilogu ukazala da država nedovoljno vodi računa o palijativnom zbrinjavanju.

Februar 2015: Sekcija za medicinsku genetiku Društva genetičara Srbije ocenila je da je Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, nazvan “Zojin zakon”, ovako kako je napisan potpuno neprimenljiv u praksi i najavila da će zatražiti da se Zakon u delovima koji su za genetičare “više nego sporni” izmeni.

Prof. dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicine, upozorio je da bi “Zojin zakon” mogao da dovede do zatvaranja praktično svih genetičkih laboratorija u Srbiji.

Dušan Milisavljević, lekar i poslanik DS, tvrdi da “Zojin zakon” ne preti genetičkim laboratorijama i da genetičari nemaju razloga za strah i podseća da su i genetičari bili konsultovani prilikom izrade zakona, te da ovaj propis nije donet po hitnom postupku.

 Povodom Dana retkih bolesti ekla je predsednica Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije podsetila je povodom Dana retkih bolesti da u Srbiji živi oko 450.000 osoba obolelih od retkih bolesti koji se svakodnevno suočavaju sa problemima finansiranja skupih lekova, bez stručnjaka za retke bolesti i sistemske pomoći države.

Januar 2015: Povodom usvajanja “Zojinog zakona” poslanik DS Dušan Milisavljević, koji je bio predlagač zakona, izjavio je da je zadovoljan usvajanjem tog zakona i da je to pobeda života i male Zoje Mirosavljević, koja je preminula od Batenove bolesti.

Decembar 2014: Roditeljski portal “Bebac” zatražio je od narodnih poslanika da “Zojin zakon” stave na dnevni red Narodne skupštine i što pre ga usvoje, a u suprotnom, da se povuku iz redova parlamenta i vrate svoje poslaničke mandate.

 Kako u razgovoru za list Alo lekari iz raznih domova zdravlja kažu, broj lekra opšte medicine progresivno se smanjuje, dok broj pacijenata ostaje isti, posao se obavlja uz enormni napor, u smeni se primi više od 50 pacijenata, lekari su umorni i plaše se propusta, lekarske grešek. Zbog svega toga lekari će zatražiti da se uvedu liste čekanja i primaju samo zakazani pacijenti.

Novembar 2014: Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije, izjavio je da će lečenje kod privatnih lekara o trošku zdravstvenog osiguranja, koje je najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, znatno smanjiti korupciju u srpskom zdravstvu i poboljšati uslove lečenja pacijenata.

Jul 2014: Direktor Kliničkog centra Srbije, Miljko Ristić, predložio je ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru rešenje kako da se prevaziđe problem dugih spiskova za čekanje na operacije srca. Ristić kaže da bi se njegovim merama povećao ukupan broj operacija za 2.000 do 2.500 na godišnjem nivou.

Februar 2014: Direktor istraživanja „Evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga”, dr Arne Bjernberg, rekao je da bi svi građani u Srbiji trebalo da imaju obavezno zdravstveno osiguranje, a poželjno je da ga pružaju osiguravajuće ustanove koje se takmiče na tržištu. On je ocenio da je reforma najbolji put do poboljšanja našeg zdravstvenog sistema.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*