Podsticaji u poljoprivredi

Podsticaje u poljoprivredi su tokom kampanje pominjali predstavnici svih partija koje danas čine Vladu, a najviše obećanja odnosilo se na rešavanje problema navodnjavanja, usvajanje seta poljoprivrednih zakona, dodatno kreditiranje i subvencionisanje poljoprivrednika. Treba podsetiti da je prethodna Vlada za godinu i po dana rada u velikoj meri ispunila obećanje podsticaja u poljoprivredi, povećavši skoro duplo agrarni budžet, a usvojen je i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim su garantovani minimalni iznosi podsticaja za poljoprivredne proizvođače za svaku godinu. Aktuelna Vlada je, međutim, umanjila subvencije poljoprivrednicima u odnosu na prošlu godinu pa je sledstveno tome, izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju subvencije omogoćila gazdinstvima koja imaju do 20 hektara umesto dosadašnjih 100 hektara. Sa druge strane donešena je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, Evropska komisija odobrila je korišćenje 175 miliona predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, puštena je u rad Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, zaključen  ugovor sa poslovnim bankama i osiguravajućim kućama za kreditiranje poljoprivrede, ali se još uvek kasni sa realizacijom 97 miliona vrednog kredita za navodnjavanje, odobrenog od strane UAE.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

Avgust 2015. Bogosavljević Bošković je kazala da će krajem avgusta predstavnik Vlade Srbije boraviti u Abu Dabiju (UAE) i da veruje da će tom prilikom biti utvrđena dinamika povlačenja sredstava i praktičnih radova na terenu u smislu izgradnje velikih sistema za navodnjavanje.

Jul 2015. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da su uslovi izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta isti za sva pravna i fizička lica i da nema govora o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima.

 Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da bi na jesen trebalo da budu usvojene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kako bi se taj značajan prirodni resurs koristio efikasnije, ekonomičnije i racionalnije.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je cilj zakona o zadrugama je Vda se omogući osnivanje zadruga, da one funkcionišu sa minimalnim troškovima, da bude moderan, da bude usklađen sa regulativom EU i da očekuje da u toku jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije predlog tog zakona bude u skupštinskoj proceduri

Januar 2015. Uspeli smo da obezbedimo subvencije za 95 odsto dosadašnjih korisnika. Za ovih pet odsto koji imaju više od 20 hektara obradivog zemljišta po gazdinstvu, potrudićemo se da dobiju podršku iz nekih drugih izvora.

Oktobar 2014. Ne treba da postoje subvencije za one poljoprivredne proizvođače koji iznajmljuju zemljišta. “Nedopustivo je da neko iznajmljuje zemljišta, a da ih država subvencioniše”, kaže ministar i dodaje da orijentacija treba da bude na ratarskoj i stočarskoj aktivnosti farmi i izvozu određenih vrsta kvalitetnih proizvoda – jabuka, lešnika, oraha.

Jul 2014.  Ministar privrede Dušan Vujović potpisao je ugovor o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu sa firmom Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što bi u naredne četiri godine trebalo da rezultira investicijom od 140 miliona evra.

Maj 2014. Ministarka poljoprivrede izjavila da „stanje u poljoprivredi nije dobro”. Procenjuje se da bi država mogla da pomogne proizvođače subvencijama, povoljnim kreditima i merama podsticaja, ali i da budžet mora da uvaži iznose podsticaja koji stoje u zakonu. 

 Krstić je, obrazlažući predlog o ratifikovanju zajma između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za navodnjavanje, kojim Srbija dobija 97 miliona dolara za navodnjavanje, izjavio da je to namenski kredit koji uključuje 14 različitih projekata.

Mart 2014. Za njive u Vojvodine neophodni su moderni sistemi za navodnjavanje. Upravo će za takve projekte biti utrošeno prvih 100 miliona dolara kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kaže ministar Glamočić.

 “Sistem javnih skladista u Srbiji mora da bude na višem nivou odnosno da ih bude znatno više nego sada, kako bi poljoprivrednici mogli da ostave na sigurnom svoje proizvode, i da sačekaju veću cenu na tržištu”, izjavio je Glamočić na konferenciji za novinare.

 Premijer je u svom ekspozeu, osim povećanja poljoprivredne proizvodnje za 30% i donošenja nove Strategija poljoprivrede, obećao i usvajanje i prilagođavanje seta zakona kojim će se regulisati odnosi u domenu prometa, zakupa i nasleđivanja zemljišta, ali i obaveza održavanja zemljišta u smislu poštovanja principa dobre poljoprivredne prakse, ograničenje pretvaranja najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta u zemljište za druge  namene, podršku za mlade poljoprivredne proizvođače, žene na selu, zemljoradničke zadruge, udruženja poljoprivrednika, kao i veći  iznos finansijskih sredstava namenjen za primarnu proizvodnju, preradu poljoprivrednih proizvoda i jačanje finansijskih proizvoda (osiguranja i kredita).  Najavljeno je i akreditovanje  potrebnih struktura za korišćenje pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD), uspostavljanje laboratorijske  mreže,  razvijanje sistema javnih skladišta. U ekspozeu je navedeno i da će se doneti Zakon o predžetvenom finansiranju i da će se nastaviti sa kreditnom i investicionom podrškom i dodatno osnažiti finansiranje projekata za  melioraciju i unapređenje zemljišne infrastrukture, dok će se poreskom politikom i budžetskim podsticajima podržavati  povećanje i  konsolidacija zemljišta i uspostavljanje aktivnijeg tržišta zemljišta. Obećano je i unapređenje sistema kreiranja i transfera znanja putem savetodavnih modula i inovativnih pristupa u obrazovanju i  obukama poljoprivrednih proizvođača.

Februar – mart 2014. Aleksandar Vučić je u kampanji izjavio da supotrebna suštinska ulaganja u poljoprivredu, da se navodnjava ne samo tri odsto već 25 odsto obradivog zemljišta, kao i da se pomogne seljacima najpovoljnijim kreditima, uz grejs period na dve do tri godine.

Januar 2016. Predsedsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Avgust 2015. Nemoguće je dati komentare na izmenjene članove Zakona o poljoprivrednom zemjištu jer je on u potpunosti pogrešan, suprotan ekonomskoj logici, ne doprinosi razvoju, moralno je nakaradan i ne rešava ni jedna problem nego otvara puno novih.

April 2015. U Ministarstvu privrede danas je održan prvi sastanak Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zadrugama.

Mart 2015.  Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković potpisala je danas ugovore sa predstavnicima poslovnih banaka i osiguravajućih kuća, kojim će biti regulisani uslovi kreditiranja poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini.

 Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković je, predstavljajući Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. – 2024. godine, u Palati Srbija, istakla da je reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sektoru poljoprivrede u narednih deset godina.

 Evropska komisija je usvojila predlog IPARD II programa Republike Srbije (korišćenje predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj) i opredelila 175 miliona evra za njegovu realizaciju. Program bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, usklađivanju sa standardima EU, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i NJ.E. ambasador Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Republici Srbiji, su danas, 09. marta 2015. godine, svečano pustili u rad Direkciju za nacionalne referentne laboratorije. Mreža laboratorija je važan element sistema bezbednosti hrane u skladu sa Evropskim i međunarodnim standardima koja pomaže u zaštiti zdravlja i bezbednosti potrošača. Uloga je da pomogne u primeni jedinstvenih standarda i metoda provere kvaliteta namirnica i da podrži državnu administraciju u informisanju javnosti

 Govoreći o pomoći u semenu i đubrivu za prolećnu setvu, a koja je obezbeđena iz sredstva EU, ministar je napomenula da je juče započeta druga faza pomoći poljoprivrednicima koji su pretrpeli štete u poplavama, a da je u prethodnom periodu pomoć dobilo 10.000 gazdinstava.

 Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković je danas, 26. marta 2015. godine, zaključila  ugovore sa ovlašćenim licima poslovnih banaka i osiguravajućih kuća kojim će biti regulisani uslovi kreditiranja poljoprivedne proizvodnje u 2015. godini.

 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obavestilo je Udruženje banaka i osiguravača, da su se usvajanjem Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini, stekli uslovi za nastavak realizacije Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku i u 2015. godini.

Februar 2015. Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini. Za direktne podsticaje u poljoprivredi, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i posebne podsticaje u poljoprivredi, od kojih se očekuje povećanje proizvodnje i ukupan ekonomski rast, obezbeđeno je 24,5 milijardi dinara u ovoj godini.

Januar 2015. Evropska komisija usvojila je IPARD Program (Program za ruralni razvoj u Srbiji). Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je Program na svom web sajtu na engleskom jeziku.

Decembar 2014. Izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, po kojem će pravo na subvencije imati gazdinstva sa najviše 20 hektara umesto dosadašnjih 100 hektara.

 U Predlogu agrarnog budžeta za 2015. godinu, za neposredno podsticanje zemljoradnicima moglo bi da bude usmereno 24,3 milijarde dinara, ili za oko pet milijardi dinara manje nego ove godine. Ministarstvo najavljuje smanjenje obradivih površina koje će regresirati, a poljoprivrednici očekuju pomoć za nova ulaganja.

Novembar 2014. Predloženi zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje predvidja mogućnost za uspostavljanje predžetvenog finansiranja, a kao novina nudi se uvođenje i korišćenje zaloge na budućem rodu kao sredstvu za obezbeđenje pozajmice. Predlogom zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda predviđa se kvalitetniji način čuvanja i zaštite, te se uvodi oštrija kaznena politika i stroži nadzor, uz nova prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora.

Oktobar 2014. Rebalansom budžeta predviđeno je smanjenje sredstava za poljoprivredu od oko četiri milijarde dinara, a to su sredstva koja su bila namenjena za projekte koji ne mogu da budu realizovani u ovoj godini.

 Savetnica ministra finansija Nada Mirković izjavila je da je do smanjenja sredstava sa rebalansom, došlo zbog umanjenja plata od 10 odsto, kao i zbog toga što u toku ove godine neće biti iskorišćen kredit od 100 miliona dolara koje je Srbiji odobrio Fond za razvoj Abu Dabija za izgradnju sistema za navodnjavanje, a koji je bio u budžetu za 2014. godinu.

Jul 2014. Srpski poljoprivrednici imaće na raspolaganju 180 miliona evra za unapređenje konkurentnosti agrara u okviru IPARD 2 programa koji je deo pretpristupne pomoći. Program se realizuje od 2015. do 2020. godine i namenjen je direktnim korisnicima – poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, kao i onima koji se bave seoskim turizmom.

Procenjena šteta od poplava u poljoprivredi iznosi oko 228 miliona evra, dok se procenjuje da će za potpunu revitalizaciju ove privredne grane biti potrebno oko 254 miliona evra.

Maj 2014. Krajem maja 2014. godine Narodna skupština usvojila je Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja prve faze sistema za navodnjavanje. Ukupni zajam iznosi oko 360 miliona dirhama (oko 70 miliona evra).

April 2014. Ugovore o subvencionisanim kreditima za podršku poljoprivrdi i o osiguranju poljoprivrednih gazdinstava resorno ministarstvo potpisalo potpisalo sa 13 banaka i šest osiguravajućih kuća.

Decembar 2015. “To zemljište zakupljujemo na licitacijama po tržišnim cenama koje se obračunavaju u skladu sa kretanjem deviznog kursa, a plaćamo i porez na imovinu na to zemljište. Ukoliko se dozvoli investitorima da oni zakupljuju zemljište mimo licitacija, samo na osnovu predloženog biznis plana koji će ocenjivati komisija, mi nećemo imati šta da obrađujemo jer je sada u zakupu malih poljoprvrednika skoro sve obradivo zemljište u Srbiji“, upozorio je Dragan Kleut, poljprivrednik iz Zrenjanina.

Avgust 2015. Nemoguće je dati komentare na izmenjene članove Zakona o poljoprivrednom zemjištu jer je on u potpunosti pogrešan, suprotan ekonomskoj logici, ne doprinosi razvoju, moralno je nakaradan i ne rešava ni jedna problem nego otvara puno novih.

Mleka iz uvoza koje je jeftinije od našeg, sve je više na srpskom tržištu. Država je reagovala tako što je u junu donela odluku Dnevnik.da uvede prelevmane na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza. I šta se dogodilo? Ništa. Mleka i mlečnih proizvoda iz uvoza i dalje ima, čini se i više nego što ga je bilo, piše novosadski Dnevnik.

“Sad se pokušava oko 17.000 hektara državnog zemljišta uknjižiti kao zemljište PKB korporacije, čime se krši Zakon o poljoprivrednom zemljištu i ta uknjižba bila bi potpuno nelegalna“, kazao je redsednik Samostalnog sindikata PKB korporacije Milisav Đorđević, dodavši da je prvostepeni sud već poništio to uknjiženje. Đorđević je ukazao i da Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) nema gubitke i to su neistine koje se plasiraju u javnosti kako bi se opravdala najavljena privatizacija te kompanije.

“Najproblematičnija je odredba koja se odnosi na to pravo prioriteta koji se daje investitoru, a da pri tome nije rečeno ni ko to može da bude, ni kakav program nudi, ni ko će biti u komisiji koja će o tome da odlučuje. Potpuno netransparentno, jer ostavlja Vladi da favorizuje koga hoće, a sve liči na to da je ovo urađeno zbog nemačke kompanije Tenis sa kojom su uslovi verovatno već unapred dogovoreni”, kaže za Danas Đorđe Bugarin iz Udruženja poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine.

Vojvođanski klub, kao i većina udruženja poljoprivrednika u Vojvodini, smatra da je suštinski cilj i razlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu uvođenje novog instituta – “prava prvenstva zakupa”, kojim se omogućava povlašćen tridesetogodišnji zakup najbolje državne zemlje bez konkursa, čak i bez javnog poziva (član 7. Nacrta), s tim da pravo takvog zakupa neće imati poljoprivredna domaćinstva, već samo (domaće i strane) firme.

 Ratari protiv izdavanja oranica Tenisu

 Poljoprivreda Srbije u poslednjih tri godine jako nazaduje u odnosu na konkurenciju. Mogu da koristim razne indikatore da bi to dokazao, kao što je nivo prihoda, proizvodnje, investicija i sl. Odabrao sam izvoz jer postoji utisak da nam to ide jako dobro; medjutim, poslednjih godina izvoz u poredjnju sa svetom i osnovnim konkurentima značajno zaostaje, što nije bio slučaj u periodu od 2004-2007 kada smo bili značajno bolji od konkurenata, niti u periodu 2007-2010 kada smo bili na nivou sveta ali zaostajali za konkurentima u regionu. Poslednje tri godine jako zaostajemo.

 Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu zatražio je da se izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu povuku iz skupštinske procedure, izjavio je danas resorni pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški.

Jun 2015. Kikindski poljoprivrednici burno su reagovali na zahtev Vlade, odnosno Uprave za poljoprivredno zemljište da se nemačkoj kompaniji “Tenis” izda u zakup tri hiljade hektara državnog zemljišta na teritoriji opštine Kikinda. Uz pravo prečeg prilikom zakupa, sve veći broj stočara, a pogotovo površina koje su pod zakupom već postojećih velikih farmi, Kikinda bi praktično ostala bez zemlje za licitaciju, a kikindski ratari “kratkih rukava”.

 Paori u Vojvodini najavljuju nove proteste zbog problema sa poljoprivrednim zemljištem. Oni tvrde da će se izmenama zakona uskoro strancima i formalno omogućiti da jeftino preuzmu najbolju zemlju. Sve je počelo kada je država odlučila da u poljoprivredu uvede arapske investitore. Primedbe vojvođanskih ratara svode se na jedno – da će domaći poljoprivrednici propasti jer se, kako sumnjaju, zakonski sprema izdavanje obradivog zemljišta strancima u dugoročni zakup na 20 do 40 godina.

Mart 2015. Od 4.000 hektara državnog zemljišta koje je u atarima Karađorđeva, Bačke Palanke i Bača dobila arapsko-srpska kompanija, 2.000 hektara još nije uzorano.

Novembar 2014. Savet stranih investitora poručio je Vladi Srbije da Zakon o poljoprivrednom zemljištu i dalje sprečava investicije u poljoprivredu, i to restrikcijama na pravo kupovine stranim kompanijama, piše u “beloj knjizi”.

Jul 2014. Posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede, delegacija paora iz kulske opštine, koji se protive izdavanju u zakup državne zemlje Arapima, ove sedmice je imala susret u Vladi Srbije sa Ivicom Kojićem, šefom kabineta premijera Vučića i savetnikom za strane investicije Danilom Cicmilom. Predstavnik paora Živko Pejin iz Sivca kaže da nije uslišena molba lokalnih zakupaca da se državna zemlja ne iznajmljuje strancima, nego je jedino smanjena ukupna površina parcela namenjenih Arapima – sa 3.344 na 2.282 hektara. Rečeno je da će zemlja Arapima biti iznajmljena na 20 godina. Kako su objasnili naši sagovornici, njive se daju Arapima na korišćenje zbog 115 miliona evra, koje nameravaju da ulože u naše fabrike. Potvrđeno je i da će Arapi kupiti 2.000 hektara najplodnije zemlje sivačkog PP “Bačka”. Vlasnik i zakupac oranica u kulskoj opštini biće arapsko-srpska kompanija, sa 80 odsto udela kapitala iz UAE – preneo je Pejin.

Februar 2014. Predsednik Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista izjavio je da je nacrt Strategija razvoja poljoprivrede loš dokument, u kojem je na to šta će se raditi u ovoj oblasti ostavljeno samo 20 odsto Strategije, dok je 70 odsto monografija i statistika, a deset odsto izveštaj o tome šta je do sada urađeno.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*

1 kometar

  • BrunhildaKao prvo, po zakonu zmlsjiete ne moze da se proda, kao drugo ovde se radi o dugogodisnjem zakupu. Koliko zemlje stoji neobradjeno, a sad kukate sto neko zeli da ulaze u isto. Zar treba da nam se njive zakorove? Sve manje poljoprivrednika obradjuje zemlju, pa ne vidim razloga sto se dize prasina oko ovoga. I, kao trece, ima i onih koji nisu madjari, a cekaju na proces restitucije. Dakle, jezik za zube, motiku u ruke (ako vam je tako draze), ili pustite one koji imaju novac da uloze isti, mozda i nama bude bolje. Sve manje radimo, a sve vise kukamo i laprdamo! 7 7