Reforma javnog sektora

Restuktuiranje, privatizacija i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima bila je jedna od okosnica i važna tema predizborne kampanje 2014. godine. Još u mandatu prethodne vlade postignut je konsenzus potrebe rešavaja problema ovih preduzeća koja su veliki balast privrede i „crna rupa“ budžeta. Kako pokazuje BIRN-ov monitoring predizborne kampanje, primetno je da je tema departizacije uprave potpuno izostala, kao i ukazivanje na konkretnije pravce prestruktuiranja ovih preduzeća. Vlada je donela akcioni plan za kompanije u restruktuiranju prema kojem 188 firmi odlazi u stečaj, ukupno 512 ide u privatizaciju, a dogovoren je i akcioni plan za Srbijagas. Usvojeni su Zakoni o privatizaciji i stečaju, a MMF je Srbiji odobrio trogodišnji aranžman iz predostrožnosti. Memorandumom sa MMF-om predviđa tender za Telekom, restruktuiranje EPS-a, Srbijagasa, Železnica Srbije, spajanje Puteva Srbije sa Koridorima Srbije i prestanak subvencionisanja železare u Smederevu.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

Januar 2016. Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da bi zakon o javim preduzećima trebalo što pre usvojiti jer će on od javnih preduzeća napraviti servis građana.

Januar 2016. Ljajić: Posle odluke da se ne proda Telekom, sledi “plan B”, a to je njegova potpuna reorganizacija, modernizacija i profesionalizacija.

Decembar 2015.“Nadam se da ćemo imati plus 0,9 odsto rast bruto domaćeg proizvoda do kraja godine. To je velika stvar u uslovima fiskalne konsolidacije. Za sledeću godinu predviđamo rast za više od dva odsto, za 2017. godinu tri odsto i mi više nećemo ići u recesiju, bićemo zemlja stalnog rasta”, rekao je Vučić.

Decembar 2015. Premijer Aleksandar Vučić najavio je na sednici vlade smenu pojedinih direktora javnih preduzeća, koji nisu opravdali očekivanja i kritikovao isplatu bonusa.

Avgust 2015. Ministar finansija Dušan Vujović nagovestio je da možda neće ni doći do spajanja dva javna preduzeća – Puteva Srbije i Koridora Srbije u jedno.

Jul 2015. Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da će se do 31. okotobra znati koja su od 44 preduzeća privatizovana, a koja odlaze u stečaj ili im predstoje druga zatvaranja.

Ministar privrede Željko Sertić razgovarao je do sada sa rukovodstvima i sindikatima 8 od 17 preduzeća čiji je privatizacija odložena za najviše godinu dana i poručio da produženja rokova neće biti.

April 2015. Od 1. maja u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ više neće postojati direkcije, a broj sektora smanjen je sa 65 na 35. Na taj način primenom nove sistematizacije ukinute su 43 direktorske funkcije. Nova sistematizacija jedan je od koraka u korporativizaciji kompanije po Programu reorganizacije, koji je krajem novembra prošle godine usvojila Vlada Srbije.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je Železara poslednjih meseci uspela da smanji gubitke i poručio da će to preduzeće poslovati profitabilno već u maju.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je danas da se uz njegovu saglasnost radi sistematizacija radnih mesta u Agenciji za privatizaciju, što će podići njenu efikasnost rada, a mnogima će, kako je najavio, biti smanjene plate.

Ministar privrede Srbije Željko Sertić je istakao da neće biti “nikakvog kolapsa“ 31. maja, kad istice rok za zastitu preduzeća u restrukturiranju od naplate njihovih dugova. Nakon tog roka, kako je objasnio Sertić, jednom broju preduzeća biće skinuta blokada i gledaće se da se problemi tih firmi reše, bilo kroz stečaj, privatizaciju ili na neki drugi način“.

Ministar privrede Srbije Željko Sertić danas je kazao da će privatizacija preduzeća biti okončana u zakonskom roku.“Proces privatizacije biće vođen u skladu sa svim zakonskim pravilima, biće javan i otvoren“, rekao je Sertić novinarima u Agenciji za privredne registre.

Mart 2015. Na koje se sve mere u 2015. Srbija obavezala u dogovoru sa MMF-om?

 Ministar privrede Željko Sertić najavio je da bi u narednih nekoliko dana Telekom trebalo da donese odluku o tome da li će kao privatizacionog savetnika angažovati francusku kompaniju Lazard, a za dva meseca bi trebalo da bude poznato i to kako će Telekom biti privatizovan.

 Memorandum sa MMF ne podrazumeva otpuštanja.Svetska banka će Srbiji u toku ove godine dati ukupno 630 miliona dolara kredita za sprovođenje reformi, izjavio srpski ministar finasija Dušan Vujović.

 “Predstavnici Svetske banke su došli i snimaju situaciju u Eletroprivredi Srbije, Železnicama… Za njih se takođe pripremaju krediti. Oni će postati efektivni tek od 1. jula, pošto to ulazi u sledeći četvorogodišnji plan Svetske banke”, precizirao je Vujović.

Do kraja godine u svim javnim preduzećima sedeće direktori izabrani na javnom konkursu, veruje potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

 Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе očеkujе hitno sprovođеnjе odlukе Vladе Srbijе o pripajanju prеduzеća “Koridori Srbijе“ javnom prеduzеću “Putеvi Srbijе“, za koju jе rok 1. april. Smatramo da jе nеophodno i da sе uradi rеvizija poslovanja “Koridora Srbijе“, s obzirom na visokе troškovе prеprojеktovanja, kašnjеnjе u rеalizaciji infrastrukturnih projеkata i drugе problеmе koji postojе u poslovanju ovog  prеduzеća.

 Do 31. marta Elektroprivreda Srbije (EPS) ima obavezu da usvoji plan finansijske konslolidacije, a do 1. jula EPS će biti transformisan u dva preduzeća, izjavio je danas ministar energetike Aleksandar Antić. Takođe do 1. jula Srbijagas će bit transformisan u dva preduzeća i biće razdojene funkcije transporta i snabdevanja gasom, rekao je Antić na Kopaonik biznis forumu.

Februar 2015.  Pismo o namerama vlade Srbije Međunarodnom monetarnom fondu, Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici i Tehnički memorandum o razumevanju (Letter of Intent, Memorandum of Economic and Financial Policies, and Technical Memorandum of Understanding)

Šta sadrži stand-by aranžman sa MMF 2015

Šta piše o Memorandumu vlade i u Pismu o namerama upućeno MMF-u

Šta će raditi s 500 preduzeća

Tender za Telekom

Restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS) i poskupljenje struje

Srbijagas: razdvajanje distributivne sekcije

Železnice Srbije: odvojena putnička, teretna, infrastrukturna i holding kompanija

Putevi Srbije: koncesije za Koridor XI

 Govoreći o sudbini 512 preduzeća koja su se našla na spisku Agencije za privatizaciju, Vujović je kazao da njihov status mora da bude rešen do kraja ove godine jer para za njih više nema. Kako je kazao, počelo se sa rešavanjem sudbine 188 preduzeća, od kojih će neka biti privatizovana, a neka će otići u stečaj.

Januar 2015. U naredne dve nedelje biće raspisan javni poziv za izbor privatizacionog savetnika za prodaju „Telekoma Srbija“.

Prvi savremeni kamioni iz pribojske fabrike FAP sa znakom finske kompanije “Sisu”, pojaviće se krajem godine, jer bi proizvodnja, prema najavama, trebalo da krene od aprila. Pregovori oko saradnje “Sisu” i FAP korporacije su pri kraju, a premijer Srbije Aleksandar Vučić očekuje da u roku od dva meseca budu završene sve procedure

Decembar 2014. Očekuje se pomeranje radne snage iz javnog u privatni sektor zbog smanjenih plata u javnom sektoru – obrazložio je Vujović.

Oktobar 2014. Javnim preduzećima koja na mesečnom nivou ne budu ispunjavala programe rada, biće isplaćivani samo minimalci. Ova sankcija važi za sve, od predsednika nadzornog odobra, preko direktora, pa do svakog zaposlenog u preduzeću, a to je samo jedna od mera koju trenutno razmatra Radna grupa za konsolidaciju javnih preduzeća, sve u cilju da se ove firme uvede red.

 Subvencije će, najavio je Verbić, biti preispitane i na Železnici i neće biti trajne.

 Premijer Aleksandar Vučić izrazio je danas očekivanje da će novi sporazum sa MMF-om biti potpisan, s obzirom na to da Srbija sprovodi strukturne reforme. Predstavnici Fonda su ponovili da je restrukturiranje javnih preduzeća jedna od ključnih reformi koju Srbija mora da sprovede u cilju dobijanja novog aranžmana.

Septembar 2014. Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da je stigao veliki broj pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju preostalih društvenih preduzeća u Srbiji, pre svega za preduzeća u restrukturiranju.

Avgust 2014. Istraga o privatizaciji NIS-a ne bi trebalo da utiče na naše odnose sa Rusijom, kaže Vučić, jer Srbija jedina u Evropi nije uvela sankcije, ali da bi bilo odlično kada bi se revidirao ugovor sa NIS-om.

 Sudbina 502 firme, ponuđene na prodaju, znaće se polovinom septembra. U Agenciji procenjuju da će u stečaju završiti 50 preduzeća u restrukturiranju i 100 firmi koje još nisu privatizovane.

 Država je na dobrom putu da nađe rešenja za oko 40 od 156 preduzeća u restrukturiranju, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Oktobar 2014. Potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da uvođenje platnih razreda u državnu upravu nema smisla ukoliko se ne uvede i u javnim preduzećima.

Jul 2014. Vlada će čim zakoni budu usvojeni, a najkasnije u septembru, pripremiti javni poziv za oko 600 kompanija koje se na raznim nivoima nalaze u procesu restrukturiranja, odnosno još su u većinskom državnom vlasništvu.

 Premijer je napomenuo i da neće biti poskupljenja struje sve dok se ne reše drugi problemi u EPS-u, a to su, kako je naglasio, 18 odsto ukradene električne energije, 15 do 20 odsto neplaćenih računa i 600 direktora u EPS-u.

Maj 2014. Prinudna naplata potraživanja od firmi u restrukturiranju biće moguća za otprilike četiri meseca, ali uz drugačiju proceduru koju predviđa izmenjeni Zakon o privatizaciji čije se usvajanje očekuje po hitnom postupku.

Mart 2014. Aleksandar Vučić je izjavio da je država pronašla strateškog partnera za FAP, a to je jedna od najozbiljnijih evropskih kompanija iz Finske. Kako je rekao, oni će „narednih dana potpisati ugovore sa Srbijom i zadržaće najmanje 600 radnika.”

 Predsednik SNS-a Aleksandar Vučić poručio je u Vranju da kompanija Simpo neće ići u stečaj već da će biti privatizovana.Vučić je rekao  da će im država otpisati dug od 5,8 milijardi dinara i da  neće pustiti Simpo i njegove radnike niz vodu i da su u toku pregovori sa ruskim partnerom koji je zainteresovan za tu fabriku.

Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu obećao izbacivanje političkih partija iz upravljačkih struktura odnosno potpunu profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima i eliminisanje 750 miliona evra godišnjih gubitaka u tim  preduzećima, uvećanje profita, kao i dovršetak privatizacije i rešavanje statusa državnih i društvenih preduzeća, kao i onih u  restrukturiranju. Restrukturiranje 157 državnih preduzeća (kojima treba pridodati i Železaru u Smederevu i Simpo) koje podrazumeva ili prodaju strateškom investitoru, ili  njihovu transformaciju, ili njihovo zatvaranje će, prema strategiji koja će se u međuvremenu doneti, biti okončano do 1. januara 2015, a pripremne radnje do maja 2014.

Obećan je i početak proizvodnje i izvoza do kraja godine u fabrikama FAP i Ikarbus sa novim strateškim partnerima, a u prvih 100 dana rada Vlade krenuće se u privatizaciju Dunav osiguranja i Telekoma. Za EPS se planira ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine. Srbijagas će se restrukturirati – i organizaciono i finansijski (do polovine ove godine) i privatizovati neki delovi kompanije (npr. distribucija gasa), dok nove  garancije za nastupajuće grejne sezone neće biti obezbeđene.  Železnice Srbije će se restrukturirati do kraja ove godine i razdvojiti u tri celine: putnički  prevoz, prevoz robe (kargo) i infrastrukturu. Za Aerodrom Beograd u 2014. i 2015. godini krenuće se sa traženjem dugoročnih koncesionih partnera.

Proces privatizacije će se obaviti javno i uz  potpunu kontrolu javnosti iako će biti potrebno potpisivanje određenih međudržavnih ugovori, ali će i oni biti  učinjeni dostupnima javnosti.

Doneće se Zakon o privatizaciji kojim će se oročiti završetak privatizacije, smanjenjiti diskrecione odluke,  precizirati uloga državnih organa u procesu privatizacije, što bi proces učinilo  transparentnim i okončalo korupcionašku praksu u privatizacijama, istovremeno  transformišući neuspele privatizacije državnih preduzeća u profitabilna. Takođe, doneće se i Zakon o stečaju koji će omogućiti skraćivanje ovog procesa, ovlašćenje jednog organa da predstavlja sve državne poverioce, stimuliše izrade UPPR-a umesto likvidacija, što će ojačati opštu fiskalnu  disciplinu i pravnu sigurnost u zemlji.

 Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će u fabrici Jumko biti obnovljena proizvodnja. On je obećao radnicima da će do kraja marta napravljen plan rešavanja problema u Jumku, a da je vlada donela odluku da im se overe zdravstvene knjižice.

Februar – mart 2014. SNS je u kampanji obećao da kompanija Simpo neće ići u stečaj, već da će biti privatizovana. Aleksandar Vučić je naglasio da će „država otpisati dug od 5,8 milijardi dinara i  neće pustiti Simpo i njegove radnike niz vodu.”

Februar – mart 2014.  Igor Mirović, funkcioner SNS-a, u kampanji je izjavio da je ubeđen da SNS može oporaviti najmanje 35-40 do ukupno 153 preduzeća u restrukturiranju.

Februar – mart 2014.  U kampanji, Aleksandar Vučić se osvrnuo i na problem fabrike „Jumko”, te je izjavio da će „u fabrici biti obnovljena proizvodnja i da će do kraja marta biti napravljen plan rešavanja problema u Jumku.”

Februar – mart 2014. SPS je obećao reprogramiranje dosadašnjeg poslovanja „Simpa” i „Jumka”, a lider Ivica Dačić izjavio je da „od kad zna za sebe spašava “Simpo” i da će to ponovo uraditi.” Kada je u govorio o „Jumku”, obećao je da će „MUP Srbije će od te fabrike naručiti šivenje uniformi kako bi im na taj način pomogli.”

Mart 2016. Radnici FAP-a su primili jednu od osam zaostalih zarada i vratili se na posao. Prema rečima predsednika štrajkačkog odbora Miroslava Mrševića, sledeći korak je postavljanje profesionalnog rukovodstva od strane Vlade Srbije.

Mart 2016. Ministarstvo privrede i predstavnici radnika Fabrike automobila Priboj postigli su  dogovor i usaglasili stavove oko ključnih pitanja koja su bili povod za štrajk u toj fabrici, čime su se stekli uslovi za prekid štrajka. Kako se navodi u saopštenju Ministarstvo privrede, na sastanku je postignuta saglasnost oko smene rukovodstva, mogućnosti za ostvarivanje socijalnih programa i povezivanje radnog staža. Takođe, dogovoreni su dalji koraci i dinamika kojom će se u narednom periodu tražiti rešenje za to preduzeće i utvrđeno je da FAP neće otići u stečaj do konačnog rešenja njegovog statusa.

Mart 2016. Fabrika automobila u Priboju, koja duguje oko 11 milijardi dinara, više neće postojati od 31. maja. Radnici će biti poslati na biro uz isplatu po 200 evra za godinu staža. To je saopšteno predstavnicima radnika FAP. Na sastanku u Vladi Srbije, kojem su, prema rečima Miroslava Mrševića, člana štrajkačkog odbora, prisustvovali predsednik Nadzornog odbora FAP i savetnik premijera Vučića Nemanja Stevanović i Marko Pećanac, savetnik u Vladi, jasno je poručeno da je stečaj neminovan.

Mart 2016. Mora sve da se učini da se spase ta pribojski FAP, čiji radnici prete i štrajkom glađu jer žele da preduzeće nastavi da radi, izjavio je ministar privrede Željko Sertić.

Februar 2016. Prema pisanju Večernjih novosti, radnicima iz Priboja predočeno je na sastanku u Ministarstvu privrede da “FAP ide u delove”Kamioni se u pribojskoj fabrici od juna više neće praviti. Deo FAP-a bi mogao da pređe u nadležnost Ministarstva odbrane i za njihove potrebe proizvodi i remontuje vozila. Za pojedine segmente zainteresovan je i privatnik, ali za dobar deo od trenutno 650 zaposlenih izvestan je samo – socijalni program.

Mart 2016. Posle trećeg sastanka u Ministarstvu privrede predstavnici zaposlenih FAP-a i Vlade našli su zajednički jezik. Postigli su dogovor o bržoj isplati zaostalih zarada – prva leže u petak 04. marta - i o smeni menadžmenta. Novi će Ministarstvo privrede postaviti u roku od sedam dana. Njihov zadatak će biti da pokušaju da privatizuju pribojsku fabriku i što većem broju od 650 zaposlenih sačuvaju posao.

Januar 2016. Elektroprivrede Srbije 1. jula postaje akcionarsko društvo.

Januar 2016. Mihajlovićeva je priznala da nije ostvarila obećanje dato da će Koridori Srbije i Putevi Srbije biti spojeni u jedno preduzeće. “A kada početkom 2017. završimo Koridor 10 i kada završimo Koridor 11, preduzeće Koridori Srbije više neće imati potrebe da postoji”, kazala je ona.

Januar 2016. Ukupan gubitak privrede Srbije u 2014. godini bio je 3.282 milijarde dinara, što je za 13,8 odsto više nego prethodne godine. Preduzeća Železnice Srbije i Srbijagas su imala najveće gubitke u 2014. godini, objavila je Agencija za privredne registre (APR). Lista se nalazi na ovom linku.

Decembar 2015.“U dogovru sa MMF do kraja godine usvajamo predlog novog zakona o javnim preduzećima gde ćemo mnogo više nego do sada omogućiti menadžmentu, direktoru kao odgovornom čoveku, dati vlast u ruke, neće mu se vlada mešati u njegove dnevno-operativne poslove, ali sa druge strane ćemo očekivati ozbiljne rezultate”, objasnio je sinoć Sertić na RTS.

Decembar 2015.  Zakon o javnim preduzećima vlada će usvojiti do kraja godine, a u 2016. će moći da se mere pravi rezultati poslovanja tih firmi, kaže ministar Željko Sertić.

Decembar 2015.  Agencija za privatizaciju prestaće da postoji do kraja godine, jer tada ističe rok za privatizaciju, izjavio je ministar privrede Željko Sertić.

Decembar 2015. Skupština Srbije usvojila je Zakon o preuzimanju obaveza preduzeća “Srbijagas” prema NIS-u od skoro 25 milijardi dinara i pretvaranju tih obaveza u javni dug.

Decembar 2015.  Zaposleni u Srbijagasu od kompanije dobijaju podršku u gotovo svim važnim životnim situacijama: od stupanja u brak, preko rođenja deteta, odlaska kod lekara, polaganja ispita, školovanja dece, selidbe, rešavanja stambenog pitanja, pa sve do pravljenja zimnice i nabavke drva za ogrev.

Septembar 2015. Građani Srbije moraće da vrate 199 milijardi dinara, odnosno 1,66 milijardi evra kredita koje su u prethodnom periodu pozajmili direktori javnih preduzeća. Iako poreski obveznici nisu donosili odluke o zaduživanju firmi u državnom vlasništvu, već je to činilo njihovo rukovodstvo, na teret svakog građanina u proseku je palo vraćanje oko 240 evra zajma.

Decembar 2015. Ministar privrede Željko Sertić rekao je da 31.12. prestaje da važi društveni kapital u našim preduzećima i u državi.

Decembar 2015. Ministar privrede Željko Sertić predstavio je Nacrt zakona o javnim preduzećima

Novembar 2015. Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije poznato da li će biti sprovedena privatizacija Telekoma i poručio da će država o tome doneti odluku u narednom periodu.

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da će se, ako Telekom bude privatizovan, država će deo novca od prodaje koristiti za otplatu skupih kredita.

– Američki investicioni fond Colbeck capital dostavio je najvišu ponudu za kupovinu 58 % Telekoma Srbija. Colbeck je ponudio 1,47 milijardi evra, što je za oko 170 miliona evra više od sledeće ponude po visini.

– Vlada Srbije prezadovoljna je interesovanjem za kupovinu većinskog paketa Telekoma Srbije, koje je iskazalo šest ponuđača, kaže Rasim Ljajić. Ljajić je naveo da će privatizacioni savetnik napraviti rang listu ponuda, rukovodeći se i po ceni, ali i po dva druga bitna činioca – socijalnom i ekonomskom programu. Upitan da li pominjanje socijalnog programa znači da će nakon privatizacije u Telekomu biti otpuštanja, Ljajić je rekao da je to neminovno.

Oktobar 2015. Pitanje je dana, a ne nedelje kada će biti raspisan javni poziv za privatizaciju “Telekoma Srbije” – izjavio je juče premijer Srbije Aleksandar Vučić, poručivši da Srbija neće po svaku cenu prodavati tu kompaniju. Prema njegovim rečima, Srbija neće prodavati nacionalnog teleoperatera ako ne dobije dobru cenu i dobre uslove.

Maj 2015. Agencija za privatizaciju objavila je danas ponudu za prodaju pet poljoprivrednih preduzeća iz Vojvodine - Omoljice iz Pančeva, Bratstvo-jedinstva iz Neuzina, Vojvodine iz Starčeva, 7. jula iz Siriga i Seme-Tamiš iz Pančeva.

April 2015. Od prethodne izmene Zakona o stečaju nije prošlo ni godinu dana, a iz Vlade najavljuju nove izmene pre kraja 2015. Formirana je radna grupa koja treba da skroji propise koji će povećati verovatnoću da se stečaj ne završi propašću firme i rasprodajom imovine, što je sada slučaj u 90 odsto takvih preduzeća.

 Agencija za privatizaciju produžila je rok za dostavljanje prijava za učešće u nadmetanju za kupovinu 16,3% akcija trgovinskog preduzeća C market iz Beograda.

Mart 2015. Odbor izvršnih direktora Svetske banke (SB) odobrio je Srbiji zajam od 88,3 miliona evra (od 100 miliona dolara) kao podršku strukturnim reformama.

“HPK inženjering” iz Holandije upravljaće čeličanom u naredne tri godine, predviđa sporazum koji je juče potpisan u Smederevu. Ova firma će uzimati najviše 30 odsto dobiti iz “Železare”, dok će preostali deo ići državi.

Februar 2015. Vlada Srbije juče je dala zeleno svetlo za pokretanje stečaja u 188 preduzeća s većinskim državni kapitalom. To se odnosi na firme za koje nije bilo zainteresovanih kupaca, u kojima nema proizvodnje ili je njihovo poslovanje neodrživo

 Evropska Energetska zajednica i Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije postigli su dogovor o akcionom planu za restukturiranje Srbijagasa

 Vlada donela akcioni plan za kompanije u restruktuiranju. Stečaj za 188 firmi sa 5.000 radnika. Vlada je odustala od prodaje 90 kompanija koje su se nalazile na spisku 512 firmi koje su u portfoliju Agencije za privatizaciju.

Januar 2015. Na web-sajtu Ministarstva privrede 31. januara 2015. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada Republike Srbije usvojila akcioni plan za okončanje privatizacije 188 subjekata pokretanjem stečaja, sa šturim obrazloženjem, bez individualizovanja konkretnih razloga za svako preduzeće.

Decembar 2014. Predlogom budžeta za 2015. predviđeno je 22,32 milijarde dinara manje za izdatke na zaposlene u javnom sektoru u odnosu na sredstva izdvojena rebalansom.

 Vlada Srbije, na predlog resornog Ministarstva rudarstva i energetike, na današnjoj sednici usvojila je Polazne osnove za restrukturiranje Javnog preduzeća (JP) “Srbijagas”, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva.

Oktobar 2014. Vlаdа је tајnim zаklјučkоm оd 7. аvgustа (niје оbјаvlјеn u Službеnоm glаsniku) dаlа nаlоg Uprаvnоm оdbоru Fоndа zа rаzvој dа оdоbri nоvi kredit (što je zapravo subvеncija) Simpu od 5 miliona. Onda je zaključkom od 30. septembra zažmurila na poreske dugove Simpa i naložila Poreskoj upravi da povuče blokadu računa te kompanije. Vlada potom je poslala signal da će podržaviti Simpo tako što će otkupiti sva dugovanja Simpa prema državi, njenim organima i institucijama.

 Postoji malo ozbiljnih ponuda za kupovinu firmi u restrukturiranju uprkos velikom broju pisama o zainteresovanosti, rekao je ministar privrede Željko Sertić.

Avgust 2014. Agencija za privatizaciju raspisala je javni poziv za privatizaciju 502 matična i njihova zavisna preduzeća.

 Skupština je usvojila Zakon o privatizaciji koji predviđa završetak privatizacije 584 društvene firme i rok za transformaciju u privatnu imovinu do kraja 2015.

 Skupština Srbije usvojila izmene zakona o stečaju i Zakon o privatizaciji 

Jul 2014. Po proceduri hitnog postupka, poslanici srpske Skupštine razmaraće predloge izmene Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju. Oba zakona trebalo bi da omoguće efikasno okončanje postupka privatizacije za 584 subjekta privatizacije, u postojećim zakonskim okvirima, te .

Vlada Srbije smenila direktore sedam javnih preduzeća Železnica, Aerodroma, Diposa, Državne lutrije, Dunav osiguranja, Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Agencije za bezbednost saobraćaja, a donet je i zaključak o spajanju preduzeća Putevi Srbije i Koridor 10.”Očekuje se da oko 70 odsto direktora u javnim preduzećima bude promenjeno do kraja avgusta”, rekao je premijer Vučić.

Mart 2016. Prema pisanju Večernjih novosti, na “gubitaše” (subvencionisana javna preduzeća) bačene su dve milijarde evra. Kako Večernje novosti, podsećaju za 17 strateških preduzeća, od kojih je pet otišlo u stečaj a jedno u reorganizaciju, rok za rešavanje sudbine ističe 31. maja, od kada više nisu pod zaštitom države. U maju ističe zaštita od poverilaca 11 preostalih strateških preduzeća, dok su rešenja neizvesna. Kupac se zvanično traži za “Železaru” i “Galeniku”, a FAP se spasava kroz reorganizaciju. 

Mart 2016. Udruženi sindikati Srbije “Sloga” saopštili su da je epilog razgovora štrajkačkog odbora radnika FAP iz Priboja sa predstavnicima Vlade Srbije to da će većina preostalih radnika kompanije posle 31. maja otići na biro rada, uz otpremninu od 200 evra po godini staža, a manji broj njih će zadržati posao u Vojno-remontnom zavodu. Kako se u saopštenju ovog sindikata ocenjuje, ponuđeno rešenje znači definitivo znači fabrike i gubitak radnih mesta.

Mart 2016. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da bi bilo dobro da se pronađu kvalitetni strateški partneri za FAP, Železaru i druga subvencionisana preduzeća i predložio da se za eventualni pronalazak kvalitetnog kupca primeni prodaja u stečajnom postupku.  

Mart 2016. Radnici Fabrike automobila Priboj (FAP) započeli su štrajk glađu do ispunjenja zahteva, očekujući da u fabrici ostane da radi svih 650 radnika, kao i da im se isplate zaostale zarade i da im se poveže staž. Na protest glađu odlučili su se svi članovi štrajkačkog odbora, uz koje su i par njihovih kolega, njih ukupno 17. Kažu, rešeni su da istraju do kraja.

Mart 2016.  Oko 400 radnika Fabrike automobila Priboj (FAP) učestvovalo je na protestnom skupu na kom je od Vlade Srbije zatražilo da ispuni obećanje i obezbedi posao za 600 zaposlenih, a za ostalih 150 socijalni program. Radnici su zatražili i smenu člana tenderske komisije koga je imenovala Vlada Srbije, a koji zastupa interese FAP u traženju strateškog partnera. Ukoliko im se ne ispune zahtevi do četvrtog aprila najavljuju radikalizaciju štrajka. Radnici FAP kažu da nisu ostvarena obećanja premijera Aleksandra Vučića, koje je dao septembra 2013. godine, kada su radnici u znak protesta blokirali prugu Beograd-Bar. Nama je tada obećano da će FAP biti jedinstven sistem i da će u njemu ostati 600 radnika, a da će za ostale biti napravljen socijalni program. Miroslav Mršević, iz sindikata „Sloga“, kaže da imaju pouzdane informacije da u kompaniji neće ostati ni obećanih 600 radnika i da finska kompanija “SISU”, strateški investitor koga je odabrala Vlada Srbije ne može da zaposli sve radnike FAP.

Februar 2016. Radnici FAP-a i mali akcionari, njih oko 1000, održalo je protest u Priboju na tokom koga su se videli transparenti sa natpisima “Hoćemo hleba”, “FAP se pljačka”, “Pravda u fioci”. Isplata zaostalih plata i povezivanje 5,5 godina staža nisu više primarni uslovi radnika Fabrike automobila Priboj, već čvrste garancije države da preduzeće neće biti ugašeno posle 31. maja.

Februar 2016. U organizaciji Jedinstvenog sindikata “Sloga” u Fabrici automobila u Priboju održan je jednočasovni štrajk upozorenja, kojim su radnici skrenuli pažnju na teškoće i neizvesnost kolektiva sa 650 radnika.

Decembar 2015. Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je ukazao da rok za privatizaciju preostalih 17 strateških preduzeća ističe 31. maja sledće godine.

Decembar 2015. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da bi tek u roku od oko tri godine mogli da imamo reformisana javna preduzeća.

Decembar 2015.Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije, kaže da bi šteta od prodaje Telekoma bila neprocenjiva.

Novembar 2015. Zamenik glavnog i odgovornog urednika Novog magazina Mijat Lakićević izjavo je u Novom danu televizije N1 da je ponuda američkog investicionog fonda Kolbek kapital za Telekom Srbija, koja se pominje u medijima, bolja nego što se očekivalo.

– Posle izjave predsednika Vlade Aleksandra Vučića da je “curenjem informacija narušen proces” prodaje Telekoma, bilo kakvo razmišljanje o nastavku tog procesa postalo je potpuno bespredmetno, navodi se u saopštenju Demokratske stranke Srbije.

– Kompanija Lazard, koju je Vlada Srbije izabrala za savetnika u privatizaciji Telekoma Srbija, nalazi se u očiglednom sukobu interesa pošto je njen strateški partner zloglasni investicioni fond Apollo,jedan od mogućih kupaca Telekoma, prenosi Pištaljka.

– Član Akademije inženjerskih nauka Predrag Petrović naglašava da Telekom ne treba prodavati i zbog važnosti za nacionalnu bezbednost pošto štiti komunikacije vojske, policije i građana. Odlazak Telekoma u ruke stranaca namereni su da spreče i sindikati Telekoma, čiji je protest ispred Vlade Srbije okupio nekoliko hiljada ljudi. Sindikalista Slavoljub Kandić kaže da računica govori da je naum da se proda čak 78 odsto kompanije, pa prema njegovim rečima cene ne sme biti ispod 1,7 milijardi evra.

– Od prodaje Telekoma Srbije trebalo bi odustati dok se kompanija ne restruktuira i pripremi za privatizaciju u okvirima demokratskih i slobodno tržišnih normi. To je ocenio ekonomski analitičar i konsultant za investicije Mahmud Bušatlija, koji je rekao da prodaja Telekoma nije od javnog interesa jer bi privatni vlasnik imao monopol u sferi telekomunikacija i infrastrukturi fiksne telefonije, smanjio bi broj zaposlenih, poskupeo usluge i iznosio začajni profit iz zemlje.

Avgust 2015. “Činjenice u vezi poslovanja Telekoma ukazuju na svu ozbiljnost u donošenju odluke o njegovoj prodaji. Stručna javnost ukazuje da prodaja Telekoma nema ekonomskog opravdanja. Prema stavu Saveta, prodaja Telekoma nema ni zakonskog osnova zbog telekomunikacione mreže, jer ta imovina predstavlja prirodno bogatstvo koje se ne može otuđivati iz državne svojine”, navodi se u mišljenu Saveta za borbu protiv korupcije.

Ministarstvo privrede i dalje protivzakonito odbija da dostavi ugovor o upravljanju Železarom, zbog čega mora da plati kaznu od 20.000 dinara, saopštila je TS.

April 2015. Suprotne izjave Željka Sertića i Ljubomira Šubare stavile su pod lupu javnosti rad Agencije za privatizaciju, čiju je neefikasnost Sertić kritikovao. Naime, prvi čovek Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara izjavio je da privatizacija preduzeća u restrukturiranju neće biti završena u zakonskom roku, što je potom demantovao ministar privrede Željko Sertić. Kako Danas saznaje u Vladi Srbije, osnovni problem predstavlja neažurnost Agencije, pa je tako dosad pripremljena dokumentacija za privatizaciju svega 12 od 512 preduzeća koja bi, kako je planirano, do kraja godine trebalo da dobiju novog vlasnika ili odu u stečaj.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je večeras da je privatizacija Telekoma Srbija neophodna i da je pitanje kako bi država, ukoliko bi ostala vlasnik, mogla to preduzeće da na duži rok učini održivim i konkurentnim na međunarodnom tržistu.

Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara izjavio je danas da do poremećaja ekonomskog sistema Srbije može da dođe kada krajem maja prestane da važi zaštita 162 preduzeća u restrukutriranju od naprate poverilaca.

 Zaposleni u javnim preduzećima biće i dalje zaštićeni jer se na njih neće odnositi Zakon o platama, koji bi trebalo, prema dogovoru sa MMF-om, da bude usvojen do kraja juna.

U Srbiji postoji problem u zaštiti konkurencije, a domaće firme, posebno javna preduzeća, stvaraju najveće probleme na ovom polju, kaže predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović.

 Informatori o radu 24 javna preduzeća i društva nisu na zadovoljavajućem nivou, ni po kvalitetu informacija, ni u pogledu ažurznosti i ne ispunjavaju zakonske i obaveze iz Uputstva o izradi informatora, saopštio je danas kabinet Rodoljuba Šabića, poverenika za informacija od javnog značaj i podataka o ličnosti.

 Privatizacija 512 preduzeća sa većinskim državnim kapitalom najverovatnije neće biti gotova do kraja godine, izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara.

 Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara kaže da do poremećaja sistema može da dođe kada prestane da važi zaštita 162 preduzeća od naplate poverilaca

 Država nije ponudila informacije kome je predala svoju železaru na upravljanje, a ni ko su ljudi koji će u njeno ime biti u kontrolnom menadžmentu.

Neće doći do kolapsa kada 31. maja država skine zaštitu od poverioca za firme u restrukturiranju

Saša Đogović: Vučićeve mere ne kače tajkune

Mart 2015. Koje nas sve reforme čekaju ove godine po osnovu sporazuma sa MMF

Februar 2015. Vlada Srbije smanjila je javnim preduzećima troškove za reprezentaciju za 60 odsto, a javni sektor nastavlja da troši po restoranima preko javnih nabavki.

Mišlјenje Fiskalnog saveta na nacrt fiskalne strategije za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu

 Bez promene politike stečaja vladin akcioni plan biće samo još jedan krug ranije viđene pljačke

Novi Zakon o privatizaciji je propisao vrlo opterećujuće obaveze za svakog subjekta privatizacije u vidu, između ostalih, sadržine programa za prodaju imovine, koji mora da sastavi i dostavi Agenciji na odobrenje.

 Restrukturiranje javnih preduzeća: EPS, Srbijagas, Železnice Srbije, Putevi i Koridori Srbije.

Januar 2015. Zašto je Telekom kupio Dunav banku?

 U slučaju da pregovori ne uspeju, postoji opasnost da čeličana ode u stečaj, jer država, ako Brisel ne produži rok, od 1. februara gubi pravo da finansijski ili na bilo koji drugi način dotira „Železaru” i njenu proizvodnju, narušavajući tako konkurenciju na tržištu Evropske unije.

 Evropska komisija je saglasna s ocenom Evropske energetske zajednice (EZ) da sadašnji plan reorganizacije Srbijagasa “ostavlja otvorena mnoga pitanja” i da će se promene unutar te kompanije imati u vidu kad Srbija dođe do otvaranja poglavlja o energetici u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom

Decembar 2014. Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen upozorio je danas da će se u srpskom budžetu za 2015. godinu pojaviti manjak, ako izostanu reforme u javnim preduzećima.

Koliko je stvarno „težak“ dug svih 730 javnih preduzeća u Srbiji niko pouzdano ne zna. Ali, ono što je sigurno jeste da će država morati da vrati 1,8 milijardi evra kredita, za koje je dala garancije državnim firmama. Pošto gubitaši ne mogu da plaćaju rate, zajmovi sada spadaju u javni dug i već se namiruju iz državne kase.

Gubitak Jata u 2013. godini je – 73 miliona evra. Kako je onda moguće da sada poreski obveznici treba da pokriju duplo veći gubitak – 158 miliona evra? I ko je od 1. oktobra 2013. godine, kad je Etihad preuzeo upravljanje srpskom aviokompanijom, do kraja te godine “nakarikao” još 85 miliona evra gubitka?

Novembar 2014. Koliko je zaista umanjenje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru?

Oktobar 2014. Najveći broj javnih preduzeća u Srbiji vode direktori koji su u v. d. stanju, a za neka od njih nisu ni raspisani konkursi za direktore, iako im je rok bio 30. juna prošle godine.

 Od 2002. godine, devet milijardi dinara je bačeno u bunar bez dna zvani preduzeća u restrukturiranju.

 Istraživanje BIRN-a otkriva da su najveća državna preduzeća u Srbiji, od kojih neka godinama posluju sa gubitkom, u periodu od 2011. do polovine 2014. godine potrošila ukupno 1,3 milijarde dinara u oblasti donacija i sponzorstava.

Avgust 2014. Član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić ocenjuje za Tanjug da novi zakon o stečaju neće pomoći firmama koje od danas stupe u stečaj niti da brže okončaju postupak, niti da sa uspehom sprovedu plan reorganizacije, niti bržu naplatu poverilaca.

 Novi Zakon o privatizaciji – produžena zabrana izvršenja nad subjektima u restrukturiranju

Zakon o stečaju koji je danas stupio na snagu neće obuhvatiti 2000 firmi, s obzirom na to da ovaj akt ne može da se primenjuje retroaktivno.

 Država plaća milijardu evra godišnje zato što firme u njenom vlasništvu neuspešno posluju, tvrdi predsednik Fiskalnog saveta prof. Pavle Petrović. U ovoj godini, recimo, samo dva preduzeća, „Srbijagas“ i „Železara“, napravila su trošak koji je veći od svih prihoda koje je država imala od povećanja PDV-a i solidarnog poreza – konstatuje prof. Petrović. Analiza koju je uradio Fiskalni savet pokazuje da su sve druge uštede koje najavljuje država, pa i smanjenje plata i penzija, uzaludne ukoliko se hitno ne uvede red u te kompanije.

 Spreman sam da preuzmem Železnice, ali to će biti odluka Aleksandra Vučića i resornog ministarstva - rekao je Milan Beko o mogućnosti angažmana na čelu Želenica Srbije. U razmaku od samo nekoliko sati, odbor „Železnica“ je imenovao Svetozara Ćapina za generalnog direktora tog preduzeća, a zatim istu tu odluku opozvao. U oba slučaja Odbor se pozvao na preporuku Ministarstva, ali bez objašnjenja i obrazloženja.

Jul 2014. Preduzeća u restrukturiranju ne plaćaju poreze, doprinose, struju a ni plate, ali njihovi direktori mesečno zarađuju hiljade evra.

 Ocena Fiskalnog saveta predloga Zakona o privatizaciji

 Fiskalni savet upozorava da loše poslovanje državnih javnih preduzeća godišnje košta državu oko milijardu evra, a do 2017. godine taj trošak bi morao da se prepolovi.

 Transparentnost – Srbija smatra da aktuelni predlog Zakona o privatizaciji ne otklanja u dovoljnoj meri rizike za nastanak korupcije. Transparentnost Srbija ocenjuje da je izuzetno je važno to što je u predlogu zakona izostavljena najspornija odredba iz nacrta – mogućnost da se privatizacija sprovodi po metodu „neposredne pogodbe“.

 Ekonomista Miladin Kovačević rekao da u reformi javnog sektora treba da se „uradi relokacija jer radna snaga nedostaje”. Kako je dodao, „preraspodele će uslediti, relokacije, a sve mora brzo da se uradi jer konsolidacija ne može da se odlaže”.

 Predlog zakona o privatizaciji ima za cilј da stvori institucionalne pretpostavke za efikasnije okončanje procesa privatizacije u Srbiji. Fiskalni savet u načelu podržava predložene promene u procesu privatizacije, pošto je za proces fiskalne konsolidacije i privredni rast klјučno da se završi privatizacija, naročito preduzeća u restrukturiranju. Rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju mora da se završi u najkraćem mogućem periodu i uz minimalne fiskalne troškove.

Jun 2014. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, komentarišući Zakon o privatizaciji i stečaju, naveo je da je „metod neposredne pogodbe totalni novitet u odnosu na rešenja iz prethodnog zakona, a on će se primenjivati izuzetno kada je opšti, odnosno strateški interes Republike Srbije”.

  Bivši ministar privrede Saša Radulović kaže da je novi zakon nastavak pljačkaške privatizacije jer je „uvedena neposredna pogodba bez javnog tendera kao ravnopravni metod prodaje, što omogućuje pljačku države uz puno zakonsko pokriće”.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić, rekla je komentarišući Nacrt zakona o privatizaciji i stečaju da dokument „predstavlja određeni napredak, ali ostavlja prostor za koruptivne radnje i pranje novca”.

April 2014. Za vreme restrukturiranja ne postoji mogućnost bilo kakve prinudne naplate. Kao posledica toga, manje firme kojima duguju novac, na ivici su propasti.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*