Rešavanje problema nelikvidnosti preduzeća

U mandatu prethodne Vlade donet je Zakon o rokovima plaćanja kojim se državnim i privatnim preduzećima oročavaju rokovi plaćanja obaveza, što je trebalo da bude još jedna mera pomoći privredi. Kao i prethodna, aktuelna Vlada je usvojila Program za subvencionisanje kamata na kredite privrednicima, čiji je cilj povećanje likvidnosti preduzeća odnosno privrede u celini, dok je Fond za razvoj počeo sa odobravanjem povoljnih kredite za investicije i obrtna sredstva, ali i zajmove za likvidnost. Premijer Vučić najavljuje novi set zakona kojim bi se rešio ovaj, jedan od najtežih problema domaće privrede.

Delimično ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

Decembar 2015.Vlada Srbije obezbedila je 15,1 milijardi dinara za podršku privredi u idućoj godini, što je gotovo tri četvrtine budžeta Ministarstva privrede.

April 2014. Očistićemo banke od nenaplativih kredita kako bi mogle da počnu ponovo da pozajmljuju malim i srednjim preduzećima, navodi se u premijerovom ekspozeu. Takođe, stvorićemo mehanizme da subvencionišemo ove kredite kako bismo ojačali likvidnost tržišta kako bi se povećala dostupnost izvora finansiranja privrednim subjektima. Istovremeno, implementiraće se i druge mere koje su neophodne za otklanjanje gorućeg problema nelikvidnosti i nesolventnosti privrede:

  • Ubrzanje procesa stečaja, kroz efikasnu implementaciju novog Zakona o stečaju.
  • Uvođenje subvencionisanih kredita za likvidnost privredi, o kojima sam govorio.
  • Izmirenje svih dospelih obaveza od strane države, prema privatnim poveriocima/dobavljačima.

Decembar 2015.Privreda je u novembru urednije otplaćivala kredite, što je rezultat mera Vlade i banaka, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić

Avgust 2015. Upravni odbor Fonda za razvoj odobrio je privredi još 68 kredita u vrednosti od oko 628,1 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo privrede Srbije. Kako se navodi, ti krediti su odobreni po osnovu Programa za 2015. za preduzetnike i pravna lica i mogu da se koriste za investicije, nabavku opreme i sirovina, održavanje tekuće likvidnosti, kao i za početak poslovanja (start ap krediti).

Država je odlučna da izmenama Zakona o rokovima plaćanja uveden red u plaćanje novčanih obaveza. Ko ne plati u roku, plaća kaznu državi.

 Usvajanje Vladine strategije za rešavanje problematičnih kredita predstavlja korak u rešavanju problema koji opterećuju preduzeća, koja ne izmiruju svoje rate.

April 2015. Novi Zakon o hipoteci u skupštinskoj proceduri

Februar 2015. Fond za razvoj odobriće privrednicima u ovoj godini pet milijardi dinara kredita, a godišnja kamata će biti već od dva odsto. Tokom cele godine biće moguće uzeti kredite za investicije i obrtna sredstva, ali i zajmove za likvidnost i takozvane startap kredite.

Maj 2014. Uredba o subvencionisanju kamata po kojoj će privreda moći da dobije dinarske kredite sa kamatom od maksimalno 5,45% godišnje stupila je 16. maja na snagu. Prema Uredbi subvencionisanje kamatne stope vrši se za kredite odobrene sa rokom vraćanja do 18 meseci, od čega je period počeka najviše do šest meseci. Krediti će se odobravati u dinarima za održavanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i refinansiranje kredita kod iste banke. Predviđeno je da preduzetnici i mikro preduzeća mogu da dobiju kredita do 10 miliona dinara, mala preduzeća do 100 miliona dinara, srednja do 400 miliona, a velika preduzeća do 500 miliona dinara.

 Vlada je na sednici donela Uredbu o uslovima za subvencionisanje kamata za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava u 2014. Uredba se odnosi na mikro, mala, srednja i velika pravna lica i najviše iznose kredita koje ona mogu dobiti.

Decembar 2015.Privreda je u novembru urednije otplaćivala kredite, što je rezultat mera Vlade i banaka, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić

Avgust 2015. Privreda sve više kasni sa otplatom kredita. Ukupni krediti preduzeća, preduzetnika i građana u Srbiji na kraju jula 2015. godine iznosili su oko 2.084 milijarde dinara. To je za 0,6 odsto više nego na kraju juna, objavilo je danas Udruženje banaka Srbije (UBS).

April 2015.Formiranje takozvane “loše banke” koja bi “pokupila” nenaplative kredite poslovnih banaka, ne bi rešila taj problem u Srbiji, ocenio je danas stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Daehaeng Kim.

 U Srbiji je velika nenaplativost odobrenih pozajmica. Pre svega kod privrede gde je zvanično oko 23 odsto. Po tome smo drugi u Evropi posle Rumuna. Bankari kažu da svaki treći kredit dat firmama ne mogu da naplate.

 Banke u Srbiji traže izmene Zakona o hipoteci

Mart 2015. Zbog partijskog zapošljavanja, prevelikog broja radnika, neprofesionalnog kadra i tolerisanja dugova, javna preduzeća postala su “generator nelikvidnosti”. Prema podacima agencija za privredne registre, gubici tih preduzeća su više od dva puta veći od gubitaka cele srpske privrede.

 Naše obaveze koje imamo kao dobavljači ispunjavamo, a to je da jasno i precizno definišemo uslove, kao i da položimo bankarske garancije. Međutim, država često kasni sa plaćanjem, bez obzira na to što postoji Zakon o rokovima izmirenja obaveza

 Još jedan loš pokazatelj jeste taj što se povećava neurednost privrede u otplati kredita. Tako su preduzeća na kraju prošle godine imala docnju od 20,7 odsto, što je u odnosu na kraj 2013. povećanje od 5,3 procentna poena. Kad se analizira struktura odobrenih kredita, bankari zaključuju da se najveći deo odnosi na subvencionisane kredite za likvidnost. I to je još jedan nepovoljan pokazatelj koji ukazuje na to da je privreda sve “kraćeg daha”.

Oktobar 2014. Subvencionisani krediti za privredu, koje je premijer Aleksandar Vučić dogovorio sa predstavnicima banaka, u maju stižu do korisnika, ali je, prema rečima bankara, suma koja je do sada isplaćena gotovo za trećinu manja od očekivanja, ali i mogućnosti banaka da udovolje zahtevima preduzeća.

Jul 2014. Prošlo je više od godinu dana otkako je počela primena zakona o skraćivanju rokova u izmirenju obaveza u komercijalnim transakcijama od koga se očekivalo da smanji besparicu u domaćoj privredi, ali taj propis nije izlečio tešku nelikvidnost koja i dalje davi našu ekonomiju. Mada privrednici tvrde da je posle izvesnog boljitka, koji se osetio krajem 2013, početkom ove godine sve opet krenulo po starom.

U junu je za 1,1 odsto bilo više kredita čija otplata kasni, tako da je učešće pozajamica u docnji u ukupnim kreditima povećano na 15,6 odsto. Izmirenje rata kasnilo je za 20,4 odsto kredita privredi, 16,4 odsto zajmova preduzetnicima i 5,4 odsto kredita građanima.

April 2014. Ekonomista Nebojša Savić napomenuo da je važno što pre delovati u privredi i rešiti nelikvidnost preduzeća, kao da to podrazumeva izmene zakona i delovanje i u privatnom i u javnom sektoru.

Mart 2014. Da bi se prekinulo vrznino kolo u kojem svako svakom duguje i niko nema novca, država je pre godinu dana donela Zakon o ograničenju rokova plaćanja – na 45 dana za javni sektor, a do 60 dana za privredu. Međutim, istraživanja pokazuju da se i dalje na naplatu u Srbiji čeka oko četiri meseca, a dugove na vreme ne plaća čak ni onaj ko je zakon doneo – država.

Više od 243 milijarde dinara „teška“ je blokada koja je okovala račune gotovo 47.000 preduzeća i preduzetnika u Srbiji. Toliko iznose samo njihovi dospeli dugovi, i to bez kamate. I dok pojedine firme u blokadi provedu po nekoliko dana, do prvog većeg priliva novca, postoje i oni koji su bitku sa likvidnošću – izgubili. Dodatni pokazatelj nelikvidnosti srpskih preduzeća i preduzetnika je rastući procenat nenaplativih kredita kod banaka. Prema podacima Narodne banke Srbije, procenat problematičnih zajmova premašio je 400 milijardi dinara. A, u ukupnom iznosu privreda učestvuje sa više od 80 odsto.

U Srbiji je poslednjeg dana februara bilo 46.962 pravnih lica i preduzetnika sa blokadom računa, što je za 3.175 više u odnosu na decembar 2013.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*