Revizija privatizacija

SNS je tokom kampanje bio najglasniji zagovornik revizije spornih privatizacija, u kojima je država zbog korupcije oštećena za milionske iznose. Prethodna vlada je u ovom obećanju ocenjena kao delimično uspešna, a Aleksandar Vučić je krajem 2013. izjavio da je izvršna vlast obavila svoj deo posla na reviziji privatizacija koje je EU ocenila kao sporne (putarska preduzeća, Jugoremedija, Veterinaski zavod, Galenika, Luka Beograd i drugi) i da sada slede sudski procesi. Konačni ishod procesa nije na vidiku, imajući u vidu i promene u mreži sudova od 1. januara 2014. godine.

Neispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

Februar 2014: Potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović najavila da će se istrage sa 24 sumnjive privatizacije proširiti na sve “pljačkaške” privatizacije.

- Podsećajući da su završene predistražne radnje za 24 sporne privatizacije, ministar pravde Nikola Selaković poručio je da je to samo prvi korak ka utvrđivanju odgovornosti i da se na tome ne sme stati, već da se svaka privatizacija mora procesuirati tamo gde je prekršen zakon.

Januar 2014: Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je da će slučajevi u vezi sa “24 sporne privatizacije” biti veliki ispit za celo pravosuđe.

Decembar 2013: Aleksandar Vučić, u tom trenutku prvi potpredsednik Vlade, objavio je da su predistražne radnje za 24 sporne privatizacije završene na konferenciji za novinare 28. decembra koju su pored njega držali i ministar pravde Nikola Selaković, republički javni tužilac Zagorka Dolovac, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, direktor policije Milorad Veljović i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović.

Aleksandar Vučić je saopštio da šteta u spornim privatizacijama iznosi 7,7 milijardi dinara, da je privedeno je 76 lica i najavio je da će biti uhapšeno još 56 lica za 64 krivična dela a na osnovu od optužnica podignutih 27. decembra.

Novembar 2015: Vlasnik ATP Vojvodine, Ilija Dević, obratiće se Sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što je Ustavni sud u jednom delu odbio, a u drugom odbacio bez razmatranja, njegovu ustavnu žalbu na presudu Vrhovnog kasacionog suda. On tvrdi da je takva odluka najviše sudske instance doneta po političkom nalogu i pod pritiskom, a da su pri tom povređena njegova Evropskom poveljom i Ustavom zagarantovana prava na pravično suđenje, jednaku pravnu zaštitu svih stranaka u postupku pred sudovima, kao i zbog povrede prava na jednaku pravnu zaštitu svih oblika svojine.

Septembar 2015: Posle nove analize, koju je obavila revizorska kuća “KPMG” iz Beograda, procenjeno je da vrednost imovine zrenjaninske Fabrike lekova “Jugoremedija” iznosi svega 17 miliona evra a ne 68 miliona, kako su pokazivale ranije procene.

Jun 2015: Tri veštačenja pokazala su tri drastično različite cene vrednost imovine zrenjaninske fabrike lekova “Jugoremedija”, koja je u stečaju od 2012. godine, u rasponu do 10 do 68 miliona evra. Ipak, predsednik stečajnog veća sudija Milan Pajtašev opredelio se za novo veštačenje koje će obaviti beogradska firma KPMG.

Bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja, Oliver Dulić, svedočio je pred Specijalnim sudom u nastavku postupka protiv Nebojše Janjića, njegovog nekadašnjeg pomoćnika i Mileta Brežančića, direktora i suvlasnika firme “MB gas oil”.

Maj 2015: U Specijalnom sudu u Beogradu je održano pripremno ročište u procesu protiv Dulića, koji je izjavio da se protiv njega vodi politički proces i da jedva čeka da “rasturi” optužnicu.

April 2015: Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu koju je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo protiv Olivera Dulića, optuženog za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u vezi sa favorizovanjem slovenačke kompanije “Nuba Invest” prilikom izdavanja dozvola za postavljanje optičkih kablova.

- Početak suđenja predsednika Upravnog odbora Vetarinarskog zavoda Dragana Đurića i još šestoro optuženih za malverzacije sa mineralnim đubrivom iz pančevačke “Azotare”, zakazan je za 14. april pred Specijalnim sudom u Beogradu. Do tog datuma, sud treba da odluči o predlogu tužilaštva za organizovani kriminal o spajanju postupka sa slučajem “Azotara” u kojem je prvookrivljeni bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Mart 2015: Na suđenju bivšem ministru privrede i privatizacije Predragu Bubalu i ostalim optuženim za zloupotrebe prilikom prodaje paketa državnih akcija u “Luci Beograd” biznismen Milan Beko je izjavio da mu je preuzimanje ovog preduzeća najgora poslovna i lična odluka u životu.

Kako Tanjug saznaje, kao svedok tužilaštva bi u nastavku ovog postupka trebalo da bude saslušan vlasink Delta holdinga Miroslav Mišković, dok je odbrana bivšeg ministra privrede i privatizacije predložila da se na suđenju saslušaju tadašnji premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik Vlade Miroljub Labus, ministar za upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.

-Pripremno ročište u krivičnom postupku protiv bivšeg generalnog direktora fabrike lekova Jugoremedija Zdravka Deurića i četvoro njegovih saradnika, koje je trebalo u petak da se održi u Višem sudu u Zrenjaninu, odloženo je zbog toga što je jedan od okrivljenih, Mita Lisica, doživeo je infarkt, posle čega je zbrinut u bolnici.

Advokat Zdravka Deurića Mirko Marić prethodno je odbacio osnovanost sva četiri postupka koja se vode protiv bivšeg generalnog direktora fabrike lekova “Jugoremedija”.

-Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je potvrdio optužnicu protiv predsednika UO Vetarinarskog zavoda Dragana Đurića i još šestoro okrivljenih zbog malverzacija u “Azotari” u periodu od 2009. do 2012. godine.

- Prema pisanju Večernjih novosti, istraga protiv Bogoljuba Karića i ostalih okrivljenih u “slučaju Mobtel” se posle duže vremena makla se sa mrtve tačke i to u korist Karića.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu uvažio je žalbu branilaca okrivljenih i naložio Tužilaštvu da sasluša svedoke i ispita dokumentaciju koju je predložila odbrana okrivljenog Bogoljuba Karića, što je bio zahtev koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal prethodno odbilo.

Prema saznanjima Politike, Specijalni sud za organizovani kriminal usvojio je predlog Zdenka Tomanovića, advokata Bogoljuba Karića, da se saslušaju Boris Tadić, Velja Ilić, Zoran Živković, Ljubomir Madžar, Mirko Vasiljević, Branko Radujko, Radmila Anđelković, Dušan Mihajlović i još 20 osoba.

Kako Novosti saznaju, na listi 24 imena za koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal dobilo nalog od suda da sasluša u slučaju “Mobtel” našlo se i ime Jorgovanke Tabaković, sadašnje guvernerke NBS i nekadašnje članice Upravnog odbora PTT.

Januar/Februar 2015: Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu koju je Ilija Dević podneo protiv Maje Gojković i Igora Mirovića zbog sumnje da su Novom Sadu pričinili štetu od 400 miliona dinara, koja je dokazana pravosnažnom izvršnom sudskom presudom, nakon čega je Grad Novi Sad ATP Vojvodini platio štetu.

Ilija Dević najavio je da će obavestiti Evropsku komisiju o postupcima osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu koje je, kako je naveo, njegovu prijavu odbacilo “bez ikakvog razloga, sa namerom da osujeti” pokretanje krivičnog postupka i motivisano činjenicom da se radi o visokim funkcionerima Srpske napredne stranke.

Januar 2015: Viši sud u Novom Sadu naložiće “Panonijabusu” i ATP “Vojvodina” da predaju svu potrebnu dokumentaciju na osnovu koje će sudski veštaci utvrdi koliko je štetu pretpeo Ilija Dević zbog nerealizovanih ugovora koje je potisao sa novosadskom upravom 2006. godine o izradi nove autobuske stanice u Novom Sadu i preseljenju stane na novoj loklavciji.

-Vrhovni kasacioni sud potvrdio je optužnicu za zloupotrebu službenog položaja i poreske utaje protiv Zdravka Deurića, bivšeg generalnog direktora fabrike lekova Jugoremedija se na tom položaju našao kao lider radnika i akcionara nakon što poništena privatizacije te fabrike od strane Jovice Stefanovića Ninija. Odlukom VKS optužnica je stupila na snagu i stvoreni su procesni uslovi za zakazivanje suđenja.

-Vrhovni kasacioni sud potvrdio je optužnicu za zloupotrebu službenog položaja protiv Zdravka Deurića, bivšeg generalnog direktora fabrike lekova Jugoremedije koji se na tom položaju našao nakon što je radnički protest 2006. doveo do poništavanja privatizacije ovog preduzeća. Konačnim rešenjem VKS optužnica je stupila na snagu i stvoreni su procesni uslovi za zakazivanje suđenja.

- Saslušanjem predstavnika kompanije “Vorldfin” u Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje bivšem ministru privrede i privatizacije Predragu Bubalu i ostalim optuženima za zloupotrebe prilikom prodaje paketa državnih akcija u Luci Beograd tom preduzeću.

Zastupnik preduzeća “Vorldfin” iz Luksembruga advokat Nenad Popović rekao je da su navodi iz optužnice potpuno neosnovani jer se sama kontrukcija na kojoj je optužnica podignuta zasniva se na pogrešnim pravnim pretpostavkama.

Decembar 2014: Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Dragana Đurića, predsednika Upravnog odbora Veterinarskog zavoda i još šest osoba okrivljenih zbog malverzacija prilikom ugovaranja i prodaje regresiranih i neregresiranih mineralnih đubriva u HIP “Azotara” Pančevo u periodu od 2009. do 2012. godine kojima je budžet Srbije oštećen za više od 55 miliona dinara!

Oktobar 2014: Slobodan Radulović, bivši direktor “C marketa” preminuo je u svom stanu, posle duge i teške bolesti.

Radulović je trebalo da bude ključni svedok u pocesu protiv Miroslava Miškovića i Milana Beka zbog navodno nezakonitog preuzimanja C marketa, ali je zbog štrajka advokata ovaj proces bio odložen.

-Suđenje bivšem ministru poljoprivrede Saši Draginu i drugim optuženima za zloupotrebe u pančevačkoj Azotari nije održano u Specijalnom sudu u Beogradu zbog štrajka advokata u celoj Srbiji.

- Rasformirana Radna grupa MUP-a Srbije koja se bavila rasvetljavanjem 24 sporne privatizacije koju je vodio Bogdan Pušić. Predmeti koje su istraživali ovi inspektori su prema navodima MUP-a preneti drugim službama u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Direktor policije Milorad Veljović naveo je da je radna grupa MUP-a Srbije koja se bavila istragama spornih privatizacija samo teritorijalno rasformirana zbog ušteda unutar ministarstva, ali da njeni članovi nastaviti rad u svojim organizacionim jedinicama.

Avgust 2014: Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović formirao je specijalni istražni tim koji će ispitati sve činjenice i okolnosti vezane za privatizaciju Naftne industrije Srbije.

Nebojša Stefanović je ovim povodom izjavio da niko ne treba da brine za odnose Srbije i Rusije zbog najavljene istrage, jer je premijer Vučić u kontaktu sa najznačajnijim predstavnicima ruske strane.

Komentarišući istragu privatizacije NIS-a premijer Aleksandar Vučić izjavio je da mu ne pada na pamet da ruši odnose sa Rusijom, ali i da želi da obezbedi bolje uslove za Srbiju.

Jul 2014: U Specijalnom sudu počelo je suđenje bivšem ministru privrede Predragu Bubalu i ostalim optuženima za zloupotrebe prilikom privatizacije “Luke Beograd” iznošenjem odbrane optuženih. Optuženi Predrag Bubalo istakao da je slučaj iskreiran “iz puke potrebe da se optuži jedan ministar, na nekog svali nezadovoljstvo privatizacijom, podlegne populizmu i iskoristi prilika da se prikupe poeni u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije”.

Jun 2014: Privredni sud u Zrenjaninu odbacio je tužbu bivših radnika i akcionara fabrike lekova “Jugoremedija” protiv Republike Srbije, Agencije za privatizaciju i Centralnog registra hartija od vrednosti, radi nadoknade štete od 111 mil EUR nanete fabrici i njenim suvlasnicima lošom privatizacijom. Tužbu protiv države, akcionari i radnici fabrike “Jugoremedija” su podneli nakon veštačenja državnih revizora, koji su utvrdili iznos štete zbog propusta u privatizaciji.

April 2014: Posle osmogodišnjeg bekstva, bivši direktor “C marketa” Slobodan Radulović doputovao je u Beograd iz Moskve, u koju je došao sa Kube, kako bi se predao istražnim organima Srbije. Radulović je krajem 2013. najavio da će se vratiti u Srbiji kako bi dokazao da iza “političke optužnice” protiv njega stoji Miroslav Mišković i njegov jedini uslov je bio da mu se omogući lečenje.

Krivično vanpretresno veće Specijalnog suda odredilo je, na predlog Tužilastva za organizovani kriminal, pritvor bivšem direktoru “C marketa” Slobodanu Raduloviću zbog opasnosti od bekstva.

Zastupnik bivšeg direktora “C marketa” Slobodana Radulovića advokat Marko Kljajević izjavio je da je Memorandum o razumevanju kojim je preuzet “C market” inicirao bivši premijer Vojislav Koštunica a da je tadašnja vlast novcem od privatizacije “C marketa” finansirala opoziciju u Crnoj Gori uoči referenduma o nezavisnosti.

Mart 2014: Započelo je pripremno ročište u slučaju “Luke Beograd” protiv bivšeg ministra privrede i privatizacije Predraga Bubala i još sedam optuženih u Specijalnom sudu nakon kog bi trebalo da bude zakazan glavni pretres.

Februar 2014: Vlasniku ATP “Vojvodina” Iliji Deviću određen pritvor od 30 dana nakon saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja ovlašćenog lica i poreske utaje. Slučaj ATP “Vojvodina” nalazio se na spisku 24 sporne privatizacije čije je razrešenje tražila Evropska komisija i posebno se apostrofira kao jedini slučaj privatizacije u kojem je oštećen investitor, uhapšeni Dević, a ne država.

Januar 2014: Specijalni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv bivšeg ministra privrede i privatizacije Predraga Bubala i sedam njegovih saradnika zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj prilikom prodaje paketa državnih akcija u Luci Beograd preduzeću Milana Beka “Vorldfin” iz Luksembruga nakon što je zaključio da je skup činjenica navedenih u optužnici “potkrepljen dokazima koji potkrepljuju osnovanu sumnju” da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

Decembar 2013: Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je istraga završena protiv 66 lica, a da je protiv 63 podignute optužnice i da do kraja 2014. godine očekuje prve prvostepene presude povodom svih pokrenutih procesa za sporne privatizacije.

 

Oktobar 2015: U saopštenju za javnost, bivši radnici i mali akcionari Jugoremedije, za “natezanje” oko vrednosti fabrike krive sudiju Milana Pajtaševa. Strahuju da će podnosioci plana reorganizacije, uz aminovanje suda, vrlo brzo izbrisati akcije malih akcionara i Republike Srbije i, kako ističu, oteti “Jugoremediju” i postati njeni stoodstotni vlasnici.

Septembar 2015: Najnovija procena vrednosti kapitala “Jugoremedije”, koju je obavio ugledni holandski KPMG, izazvala je nezadovoljstvo u redovima malih akcionara i bivših radnika, koji su se oglasili saopštenjem u kome navode da je vrednost kapitala i imovine “Jugoremedije” procenjena za čitavih 51 milion manje od procene Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda, i za 4 miliona niže od procene koju je 2012. godine uradio stečajni upravnik.

Avgust 2015: Prema podacima do kojih je došao B92, od 24 sporne privatizacije istraga je u toku u slučajevima Sartid, Veterinarski zavod, Azotara i ATP Vojvodina, dok je predistražni postupak u slučajevima Mobi 63, Nacionalna štedionica i NovostiSlučajevi Keramika Kanjiža, Šinvoz, Zastava elektor, Srbolek, IP Prosveta, Luka Beograd, Tehnohemija, Jugoremedija, Nuba Invest i deo C Marketa su u krivičnom postupku. 

Jun 2015: Nakon četiri godine od kako je Evropska komisija od Srbije zatražila rešavanje 24 predmeta korupcije, problematičnih privatizacija i prodaje državnih preduzeća, koji su u javnosti postali poznati pod nazivom “24 sporne privatizacije”, ni u jednom nije doneta presuda, samo u pet predmeta je počelo suđenje, dok se ostali nalaze u istrazi, prenosi portal Javno. 

April 2015: Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović je u svom autorskom tekstu da konstatovao da bi procesi bili dovedeni do kraja, a ključne problematične odredbe zakona o privatizaciji bi se izmenile da smo želeli nešto da naučimo iz dosadašnje privatizacije.

Mart 2015: Gostujući u emisiji Most na radiju Slobodna Evropa Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je da nijedan slučaj sa spiska 24 sporne privatizacije nema svoj sudski epilog, a da su mnogi od tih predmeta još uvek u fazi predistražnog postupka, odnosno tužilaštvo još uvek nije odlučilo ima li elemenata za krivično gonjenje ili ne.

- U direktnom uključenju iz Moskve za televiziju Pink Bogoljub Karić izjavio je da će se vratiti u Srbiju samo ukoliko budu povučene sve optužnice protiv njega. Karić je ocenio da su krivične prijave protiv njega političke prirode i optužio je vladu Vojislava Koštunice, a posebno tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, za politički progon.

Ministar pravde Nikola Selaković ovim povodom je izjavio da odluku o povlačenju optužnice protiv Bogoljuba Karića mogu doneti samo pravosudni organi.

Minister Velimir Ilić izjavio da je Bogoljub Karić bio spreman da jedan deo akcija “Mobtela” pokloni državi, ali da je on postao žrtva finansijskog progona u kome je ključnu ulogu imao nekadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić.

Prema saznanjima Blica, premijer Vučić je Bogoljubu Kariću navodno poručio da “nema ništa protiv” da se vrati u Srbiju, ali da će “prvo morati da ode u pritvor, a onda na sudu da dokaže svoju nevinost”.

Mart 2015: List Danas ukazuje da tri godine nakon donošenja rezolucije Evropskog parlamenta o procesu evropske integracije Srbije sa preporukom za preispitivanje “24 privatizacije”, u novoj rezoluciji ovo telo “nema nikakav komentar na činjenicu da su i ona preduzeća sa spiska koja su 2012. godine još uvek držala glavu nad vodom, nakon početka antikorupcijske kampanje otišla pod stečaj” i ocenjuje da “Brisel polako ali sigurno povlači svoj poziv srpskim vlastima iz 2012. godine da odmah izvrše proveru kontraverznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri kompanije”.

- U sali NUNS-a održan je skup potpisnika Apela javnosti protiv progona Zdravka Deurića i Jugoremedije. Uvodne diskusije na skupu dali su Mirko Marić, advokat Zdravka Deurića, i potpisnici apela Nebojša Popov, Dragoljub Kostić, Matija Medenica, Branislav Markuš, Zoran Gočević i Zagorka Golubović. Na skupu je odlučeno da se dok traje suđenje Deuriću nastavi akcija prikupljanja potpisa i širenja podrške.

- U razgovoru za Peščanik, Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je da 24 predmeta koja se odnose na sporne privatizacije nisu završeni i da se nalaze se u različitim fazama i da je za većinu njih zajedničko da se nalaze u predistražnim radnjama.

Bivši minister privrede Saša Radulović ocenio je da su ti predmeti zaustavljeni i da ne postoje nikakve informacije o tome šta se dalje dešava, a da je glavni razlog tome sprega biznisa i politike. On je objasnio da su ljudi koji su izbegli krivično gonjenje istovremeno i veliki finansijeri mnogih stranaka, uključujući i stranku na vlasti i da zato ne postoji interes da se bilo šta sa tim uradi.

Februar 2015: Portal Učitelj neznalica i njegovi komiteti i list Republika uputili su Apel javnosti povodom progona Zdravka Deurića i Jugoremedije.

- Bivši vlasnik preduzeća APT Vojvodina Ilija Dević ocenio je da je ta firma oterana u stečaj da bi je preotela gradska vlast i praktično poklonila Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću.

Decembar 2014: Prema saznanjima lista Danas, bivši vlasnik ATP Vojvodine Ilija Dević razgovarao je u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta o 24 sporne privatizacije o kojima se vodi istraga u Srbiji. Dević je ukazao da je istraga krenula u suprotnom smeru kako bi se prikrila odgovornost gradskih vlasti u Novom Sadu u slučaju ATP Vojvodine. Slučaj ATP Vojvodine, sa spiska 24 sporne privatizacije, jedini je u kome je oštećen investitor, a ne država, i, prema pisanju Danasa, u pomenutim evropskim institucijama imaju za sada nepotvrđena saznanja da je do zamene teza u istrazi došlo kako bi se zaštitila uloga političara.

- Listu Danas saopšteno je u Ministarstvu unutrašnjih poslova da istraga o zloupotrebama u privatizaciji NIS-a još nije okončana, a podrazumeva ispitivanje obimne dokumentacije koja obuhvata duži vremenski period, od početka priprema za prodaju kompanije do potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Osim ispitivanja dokumentacije, u istrazi se saslušavaju i učesnici u privatizaciji NIS. Iako je među prvima za saslušanje najavljivan Borislav Stefanović, tadašnji šef pregovaračko tima za prodaju nacionalne naftne kompanije ruskom Gaspromnjeftu, je negirao da ga iko zvao na razgovor tim povodom.

- Privrednik Ilija Dević podneo je krivične prijave protiv Maje Gojković, bivše gradonačelnice Novog Sada i sadašnje predsednice Narodna skupštine i Igora Mirovića, direktor Zavoda za izgradnju grada u periodu između 2004. i 2008, zbog osnovane sumnje da su naneli štetu Novom Sadu od 400 miliona dinara i da su grubo povredili prava 500 zaposlenih u ATP Vojvodina, koje su oštetili za više stotina miliona evra.

- Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, podsetila je da prema Zakonu o privatizaciji i Zakonu o javnoj svojini prirodna bogatstva ne mogu biti predmet nikakve privatizacije i da je Savet reagovao na odredbe Ugovora o proadji NIS-a koje se odnose na prodaju prirodnih bogatstava.

- Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je da je prema podacima koje je to telo dobilo od Tužilaštva nijedan predmet sa spiska 24 sporne privatizacije nije procesuiran.

Novembar 2014: Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović konstatovala je da istrage u slučaju 24 sporne privatizacije nisu završene i dodala da je predsednik Vlade obmanut ako mu je rečeno da su istrage okončane.

- Prema saznanjima lista Danas, prvi rezultati istrage Ministarstva unutrašnjih poslova o eventualnim zloupotrebama prilikom privatizacije Naftne industrije Srbije trebalo je da budu poznati za 15 dana.

- Akcionari i poverioci Jugoremedije u stečaju, uputili su novi zahtev Vladi i premijeru Vučiću za hitno sprovođenje kvalitetne reorganizacije ove zrenjaninske farmaceutske kompanije jer bi svako dalje odlaganje vodilo ka bankrotu.

Oktobar 2014: Novosadski Radio 021 podseća na podatke da je skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine prestalo sa radom ili je bankrotiralo, da je poništeno čak 629 privatizacije zbog toga što su novi vlasnici obustavljali proizvodnju, rasprodavali sredstva i uskraćivali plate radnicima, a da je 75% radnika koji su radili u tim preduzećima ostalo bez posla u procesu privatizacije.

Urednik u Centru za istraživačko novinarstvo NUNS-a Stevan Dojčinović je ocenio da je čudno da se cela borba protiv korupcije svela na samo 24 slučaja privatizacije i da je to toga “napravljen mit”, a da skoro godinu dana od kada je navedeno da su mahom svi ti slučajevi istraženi i rešeni, još nije bilo ni suđenja ni presuda, a za neke privatizacije i dalje nema ni krivičnih prijava.

- Članovi Socijalno-ekonomskog saveta grada Kragujevca podržali su inicijativu zaposlenih i uputili Skupštini grada na razmatranje predlog da gradski parlament donese odluku o formiranju komisije koja bi utvrdila činjenice o tome šta se desilo sa Kovačnicom od postupka privatizacije 2005. godine, pa do stečaja koji je proglašen 30. septembra.

Septembar 2014: Bivši radnici “Jugoremedije”, akcionari i poverioci ove farmaceutske kompanije organizovali su skup pred fabričkom kapijom sa koga su uputili otvoreno pismo premijeru Aleksandru Vučiću sa zahtevom da državne institucije odbrane javni interes “Jugoremedije”. Oni su podsetili na procenu veštaka da “Jugoremedija” vredi čak trostruko više od potraživanja poverilaca i da je namerno gurnuta u stečaj.

Avgust 2014: Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da istraga privatizacije Naftne industrije Srbije može dovesti u pitanje odnose s Rusijom, pošto se implicitno optužuju državni vrh te zemlje i investitor “Gaspromnjeft”.

Novinarka nedeljnika Nin Katarina Preradović izjavila je da“privatizacija NIS-a definitivno ima sporne elemente, ali da je pitanje da li ima elemenata krivičnog dela ili pre nepovoljnih odredaba po državu Srbiju”.

Potpredsednik Demokratske stranke Borislav Stefanović odbacio je optužbe da je ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije štetan po Srbiju i ocenio da je ta priča pokrenuta samo kako bi se “sakrili tajni ugovori” sadašnje vlasti s kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

- Evropska komisija objavila je izveštaj sa skrininga za pregovaračko poglavlje 23 u kome se podvlači da je potrebno efikasno istražiti sve optužbe o korupciji tokom privatizacije i obezbediti punu transparentnost i odgovornost da bi se takvi slučajevi izbegli u budućnosti.

Izveštaj za pregovaračko poglavlje 23 možete preuzeti ovde.

RTV je tim povodom podsetila da je slučaj ATP Vojvodina jedinstven je po tome što je doneta pravosnažna sudska presuda po kojoj je grad Novi Sad tom preduzeću platio 4 miliona evra na ime odštete zbog nemogućnosti rada nove autobuske stanice koju je izgradio investitor, s tim što nije utvrđena lična odgovornost zbog toga što gradska uprava nije ispoštovala svoje obaveze.
Jul 2014.

- Bivši ministar privrede Saša Radulović u svom autorskom tekstu objavljenom na portal Peščanik ocenjuje da je u Srbiji “sprovedena kriminalna, pljačkaška privatizacija sa katastrofalnim posledicama po privredu i celo društvo”, da se “veliki deo privatizacije sveo na rasturanje imovine i grabež za građevinskim zemljištem od strane polupismenih bizmismena koji su doveli privatizovane firme na rub propasti” i “sa njima i veliki broj radnika i dobavljača” a da je Aleksandar Vučić “zloupotrebio sve ono što je Verica Barać radila, lažno se predstavio kao neko ko će procesuirati 24 sporne pljačkaške privatizacije” što se neće desiti.

Jul 2014: Nova procene imovine koju je, po nalogu Privrednog suda u Zrenjaninu, uradio Gradski zavod za veštačenje u Beogradu pokazala je da je vrednost zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija trostruko veća nego što je navedeno u trenutku kada je ta farmaceutska kompanija otišla u stečaj.
Nekadašnji generalni direktorJugoremedije i predstavnik bivših radnika i malih akcionara Zdravko Deurić ocenio je da je u Jugoremediji namerno izazvan stečaj.

- Prema pisanju Danasa, Evropska komisija zahvalila je bivšem većinskom vlasniku ATP Vojvodine Iliji Deviću na pismu u kome je on opisao svoj slučaj i naveo teškoće u pronalaženju zadovoljavajućeg rešenja problema koji su nastali privatizacijom ove kompanije.

- Centar za istraživačko novinarstvo Srbije izneo je sumnje da je Toplica Spasojević preko svoje firme ITM Industrokomerc privatizovao Industriju precizne mehanike kako bi došao do poslovnog prostora ove nekada uspešne fabrike s tim što nije ispunio svoju obavezu da ulaže u proizvdnju, dok je Agencija za privatizaciju propustila da sa njim raskine ugovor.

- Sindikati i radnici Zastava kovačnice iz Kragujevca zatražili su da se preispita privatizacija te fabrike koja je izvršena 2005. godine i tim povodom su se obratili ministru rada Aleksandu Vulinu.

Jun 2014: Bivši ministar privrede Saša Radulović ocenio je da predlog novog zakona o privatizaciji predstavlja nastavak pljačkaške privatizacije jer je uvedena neposredna pogodba bez javnog tendera kao metod prodaje preduzeća.

Maj 2014: Ilija Dević, nekadašnji vlasnik ATP “Vojvodina” zatražio je u otvorenom pismu od predsednika Vlade Aleksandra Vučića da se konačno ispita afera oko izgradnje međumesne autobuske stanice u Novom Sadu i poručio kako je krivična prijava protiv njega iskonstruisana. Dević je podsetio da se ATP “Vojvodina” nalazi na spisku 24 sporne privatizacije a da je posebno apostrofirana kao jedini slučaj privatizacije gde je oštećen investitor.

April 2014: Dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije pokazuje da je kupac Rubina, domaća kompanija Invej, koristila imovinu Rubina za svoje poslove, zadužujući je hipotekama i kreditima, dok je Agencija za privatizacija bila svedok svih poteza Inveja, ali nije preduzela ni jednu konkretnu meru da zaustavi dalje kršenje odredbi privatizacionog ugovora.
Prvi deo CINS-ove analize možete pročitati ovde, dok se drugi deo nalazi ovde.

Mart 2014: Prema analizi lista Politika, privatizacija u Srbiji predstavljala je način da se operu zarađene kriminalom i da se sistemska greška ovog procesa odnosi na kontrola porekla novca kojim se kupuju preduzeća.

Januar 2014: Radnici novosadskog Neobusa, koji se nalazi u stečaju od novembra 2012. godine, zatražili su preispitivanje privatizacije i poslovanja fabrike i o tome obavestili republičke, pokrajinske i gradske organe vlasti, te Agenciju za borbu protiv korupcije.

- Predsednik Pokreta za slobodu Milenko Srećković ukazao je da uloga Saveta za borbu protiv korupcije jeste da u svojim izveštajima ukaže na mehanizme privatizacione pljačke kako bi se uklonile mogućnosti za dalju zloupotrebu procesa privatizacije, tako da dvadeset i četiri izveštaja ne znači da je bilo samo toliko spornih privatizacija.

Decembar 2013: Medijski portal Telegraf priredio je pregled 24 sporne privatizacije koji možete pogledati ovde.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*