Usvajanje Zakona o zaštiti uzbunjivača

Ministarstvo pravde stavilo je na javnu raspravu Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača krajem 2013. godine, ali zakon do danas nije usvojen. Najveći problem trenutno jeste nerešen status osoba koje prijavljuju korupciju, jer je njihova zaštita regulisana različitim zakonskim i podzakonskim odredbama koje su „razbacane” po drugim zakonima i pravilnicima. Imajući sve to u vidu, prethodna vlada je ocenjena kao neuspešna u ispunjavanju ovog obećanja, a premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu najavio usvajanje ovog dokumenta do kraja juna 2014.

Ispunjeno
  • Obećanja
  • Analiza
    stanja
  • Reakcije
    javnosti

April 2014: Aleksandar Vučić je u svom eskpozeu naveo da će “već tokom juna biće donet i Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane spremne da prijave uočenu korupciju u vezi sa radom koji obavljaju”.

Jun 2015: Nevladine organizacije Doktori protiv korupcije i Pravo na zdravlje zatražili su od predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, ministra pravde Nikole Selakovića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara da preduzmu potrebne mere kako bi se doktorki Bojani Bokorov kao uzbunjivaču pružila potrebna zaštita od progona i osvete zbog dokazanog ukazivanja na korupciju na Institutu za onkologiju Vojvodine.

Govoreći o Zakonu o zaštiti uzbunjivača koji je nedavno stupio na snagu, Izvršna direktorka organizacije Bojana Medenica izjavila je da Transparentnost zaključno sa majem ima 174 slučajeva u kojima se građani izneli prmedbe na rad pre svega pravosuđa, u oblasti javnih nabavki, inspekcija i rada lokalne samouprave.

– Primena Zakon o zaštiti uzbunjivača započela je 5. juna. Odredbama zakona predviđeno je da onima koji otkriju korupciju i zloupotrebu javnog interesa država pruži najjaču sudsku zaštitu.

– Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio je za RTS da uzbunjivač prvo može da prijavi korupciju tamo gde radi, a ako nema poverenja u poslodavca, onda može da se obrati Tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, Zaštitniku građana ili medijima. Ilić je ukazao i da će poslodavac morati da dokaže da uzbunjivača nije otpustio ili kaznio zato što je prijavio korupciju, već zato što je eventualno reč o lošem radniku, dok poslednju reč ima sud.

– Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je da novi Zakon o zaštiti uzbunjivača, čija će primena početi 5. juna, pruža najjači oblik sudske zaštite osobama koje razotkrivaju zloupotrebe i korupciju. Ministar je objasnio da su uzbunjivači do sada imali samo administrativnu zaštitu Agencije za borbu protiv korupcije, dok novi Zakon predviđa zaštitu suda koji ih može vratiti na posao ukoliko budu otpušteni, zaštitu od mobinga i odmazde.

Novembar 2014: Nikola Selaković istakao jeda bi Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača trebalo da ohrabri svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu i da je Srbija “jedina zemlja u regionu koja bi trebalo da dobije ovako temeljan i sveobuhvatan zakon”.

– Poslanici Narodne skupštine usvojili su Zakon o zaštiti uzbunjivača koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju sumnju na korupciju i koji trebalo bi da ohrabri svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu.

Tekst Zakona možete pogledati ovde.

Najvažnije novine koje donosi Zakon možete pogledati ovde.

Jun 2014: Na sajt Ministarstva pravde postavljen je Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.

– Predstavljen godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Među podacima u izveštaju ističe se da su zahtevi sa informacijama od javnog značaja I 2013. godine uglavnom bili upućivani zbog tajnosti rada institucija.

Decembar 2013: Ministarstvo pravde predstavilo je prvi Nacrt zakona o uzbunjivačima i najavilo početak javne rasprave.

April 2013: U okviru projekta “Zaštita uzbunjivača” koji je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo uz podršku Ambasade Velike Britanije, ekspertska Radna grupa izradila je Model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača.

Rukovodilac Radne grupe bio je Saša Janković (Zaštitnik građana), dok su njeni članovi bili i Jelisaveta Vasilić (članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije), prof. dr Branko Lubarda (predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije), dr Goran Ilić (zamenik republičkog tužioca) i Nemanja Nenadić (izvršni direktor Transparentnosti Srbija).

Model Zakona možete pogledati ovde.

Jun 2015: Vodeći američki stručnjak za zaštitu uzbunjivača Tom Divajn izjavio je u Novom Sadu da Srbija prednjači na globalnom nivou u zakonskoj zaštiti uzbunjivača, naročito ako se ima u vidu obim pokrivenosti i broj ljudi koji su tim zakonom obuhvaćeni.

– Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da novi Zakon o zaštiti uzbunjivača ne propisuje krivična dela i prekršaje za neke od najtežih oblika kršenja prava uzbunjivača, a da će odsustvo sankcija onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi onih koji su se osmelili da ukažu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i druge nepravilnosti.

– Pravna zastupnica u organizaciji “Puštaljka” Jelena Stojanović ocenila je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da Novi Zakon o zaštiti uzbunjivača pruža dobru osnovu da državni organi i poslodavci mogu da zaštite ljude koji prijave sumnju na korupciju, ali da je najbitnija njegova primena.

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da Zakon predstavlja korak unapred ali je podsetio i da nema jasnih indikacija o sankcijama za one koji krše taj zakon, da nisu usklađeni zakonski rokovi i da neki propisi za koje se pretpostavlja da su doneti još nisu doneti.

– U prilogu televizije N1 ukazano je da uzbunjivači koji su do sada već trpeli posledice jer su prijavili korupciju ne mogu da računaju na zaštitu Zakona. Sami uzbunjivači su ocenili da posle ovog Zakona niko neće prijaviti korupciju.

Januar 2015: Nataša Jelić iz Agencije za borbu protiv korupcije saopštila je da će Agencija nastaviti da štititi uzbunjivače dok ne počne da se primenjuje novi Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Decembar 2014: Unija poslodavaca Srbije objavila je saopštenje kako bi poslodavce informisala o obavezama koje imaju prema novom Zakon o uzbunjivačima. U saopštenju se primećuje da su zakonom diskriminsani preduzetnici i poslodavci zbog toga što su kazne koje su za njih predviđene za prekršaje više u odnosu na odgovorna lica državnih organa.

Novembar 2014: Poslanica DS Gordana Čomić kritikovala je da predloženi zakon o zaštiti uzbunjivača zbog odredbi koji više brinu o tome da uzbunjivač ne zloupotrebi svoj status, nego da zaista ispuni svoju svrhu.

– Agencija za borbu protiv korupcije je upozorila da postoji bojazan da se Predlogom zakonom neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača jer se pretežno bavi procesnim pitanjima i da se, osim sudske, ne predviđaju drugi oblici zaštite uzbunjivača.

– Programski director Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić je izjavio da je skeptičan da će Predlog zakona o zaštiti uzbunjivači doneti “krupan napredak u borbi protiv korupcije” kao i da je “lošiji je od modela koji je Ministarstvu pravde predložen”.

– Organizacija Transparentnost Srbija dostavila je poslaničkim grupama amandmane na više od 40 odredi Predloga Zakona o zaštiti uzbunjivača i izrazila nadu da “makar neki od nedostataka biti otklonjeni kroz raspravu u Narodnoj skupštini” kada već “dugotrajna priprema nije iskorišćena da se dođe do najboljih rešenja”.

Septembar 2014: Organizacija Transparetnost Srbije upozorila je da su i u drugom nacrtu Zakona o zaštitu uzbunjivača ostali “bitni nedostaci” koji mogu “bitno da ugroze izgradnju efikasnog sistema za uzbunjivanje o korupciji i drugim nezakonitostima”.

Avgust 2014: U svom autorskom tekstu koji je objavio list Politika, Saša Janković objašnjava da je Model zakona koji je izradila Radna grupa na čijem je čelu bio predviđala dvostepenu zaštitu uzbunjivača u kojoj bi pored suda ulogu imao i Zaštitnika građana. Ministarstvo pravde je, prema navodima Zaštitnika građana, samtralo da je ovo rešenje “suvišno” i da je zaštita pred sudom dovoljno.

Tekst Saše Jankovića možete pročitati ovde.

Maj 2014: Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, je izjavila da su prioriteti te agencije donošenje Zakona o uzbunjivačima i izmena Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona kaže da se korupcija ne može otkriti bez svedoka i da je zato važno da država zaštiti te ljude. Babić je, na temu korišćenja javnih resursa u izbornoj kampanji, rekla da se kampanja iz 2014., u tom smislu, nije mnogo razlikovala u odnosu na prethodne i dodala da je kontrola još uvek nije završena.

Januar/februar 2014: Transparentnost Srbija je ocenila da mnoga rešenja iz Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača predstavljaju “korak unazad” u odnosu na ona sadržana u Modelu zakona. Ova organizacija je iznela 17 “krupnih” primedbi na rešenja u nacrtu koja možete pogledati ovde.

Komentari posetilaca

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja sa * su neophodna.

*